Jedna navika pred tuširanje može da vam podigne račun: Hladnije vreme dolazi, potrošači obratite pažnju!

Čim temperatura napolju padne, kupatilo često postane najhladnija prostorija u stanu. Zato mnogi posežu za kaloriferom, konvektorom ili drugom električnom grejalicom kako bi prostor brzo zagrejali pre tuširanja. Problem je što uređaji koji izgledaju malo i bezazleno mogu da imaju prilično veliku električnu snagu. Grejalica od 2.000 vati, na primer, ima snagu od 2 kilovata, pa bi za jedan sat neprekidnog rada pri punoj snazi potrošila oko 2 kilovat-sata.

Sada dolazimo do dela koji najviše zanima svakoga ko čeka račun za struju. Tačan iznos ne može, naravno, da se odredi, jer EPS potrošnju obračunava prema zoni i tarifi, a na računu postoje i druge stavke, ali možemo za naše čitaoce da napravimo jednostavnu računicu da vidimo red veličine. U važećem EPS cenovniku cena energije zavisi od zone i od toga da li se koristi viša ili niža tarifa.

Ako grejalicu od 2.000 vati uključite pola sata svakog dana, za mesec dana potrošiće oko 30 kWh. Ako je koristite u višoj tarifi, tih 30 kWh znači nekoliko stotina dinara dodatne potrošnje za samu energiju, dok će konačan efekat na račun biti veći zbog drugih stavki koje se obračunavaju uz utrošenu struju. Ako, međutim, grejalica radi sat vremena svakog dana, dolazimo do oko 60 kWh mesečno, pa se i trošak približno udvostručuje.

A šta ako radi dva sata dnevno?

Tu već počinje ozbiljnija računica. Grejalica od 2.000 vati koja radi dva sata dnevno potroši oko 4 kWh dnevno, odnosno približno 120 kWh za 30 dana ako sve vreme radi punom snagom, što više nije mala potrošnja, naročito za domaćinstvo koje već koristi mnogo drugih uređaja.

Još jednostavnije: ako imate takvu grejalicu i ostavite je da radi četiri sata svakog dana, za mesec dana može da potroši oko 240 kWh. To je količina struje koja više nikako nije zanemarljiva. Naravno, to je računica za slučaj da grejalica zaista sve vreme radi punom snagom, pa će kod modela koji se povremeno isključuje stvarna potrošnja biti manja.

Najvažnije je koliko dugo radi

Ako je uključite 10 ili 15 minuta pre tuširanja i zatim je isključite, potrošnja neće biti ni približna onoj koju pravi uređaj koji radi satima. Kod grejalice je upravo vreme rada jedna od najvažnijih stvari.

Na primer, model od 2.000 vati koji radi pola sata dnevno potroši oko 30 kWh mesečno. Isti uređaj koji radi dva sata dnevno potroši četiri puta više, odnosno oko 120 kWh. Ako uz to svakodnevno rade bojler, šporet, rerna, mašina za sušenje ili drugi veliki potrošači, sve se sabira i ukupna potrošnja domaćinstva može znatno da poraste.

Pazite na „jeftinu“ struju

Ako imate dvotarifno brojilo, postoji još jedna stvar koju treba znati. Niža tarifa traje osam sati dnevno, ali vreme zavisi od dela Srbije: u Beogradu je od ponoći do 8 ujutru, u Vojvodini od 23 do 7 časova, a u centralnoj Srbiji od 22 do 6 časova. 

Ipak, kod grejalice u kupatilu nema mnogo smisla čekati noć da biste zagrejali prostor pre tuširanja ujutru, ako je cilj samo kratko dogrevanje. Mnogo je važnije da se uređaj ne ostavlja uključen bez potrebe. Ako ga koristite kratko, razlika u ukupnom računu biće mnogo manja nego kada isti uređaj radi satima.

Kada mali uređaj postaje skup?

Posebno treba paziti ako je domaćinstvo već veliki potrošač. EPS trenutno primenjuje zelenu zonu do 350 kWh mesečno, plavu od 350 do 1.200 kWh, a crvenu iznad 1.200 kWh za standardni obračunski period od 30 dana.

Ovo znači da dodatnih 50 ili 100 kWh nije isto za svako domaćinstvo. Ako već trošite mnogo struje, dodatna potrošnja može doprineti tome da deo ukupne potrošnje uđe u višu zonu. EPS je prilikom promene cenovnika posebno naveo da je granica između plave i crvene zone spuštena na 1.200 kWh.

Ne ostavljajte je da radi bez potrebe

Sve u svemu, najjednostavniji način da smanjite potrošnju jeste da grejalicu koristite samo kada vam je stvarno potrebna. Ako želite da kupatilo bude prijatno dok se tuširate, uključite je kratko pre toga i isključite kada završite. Nema mnogo smisla da uređaj radi još sat vremena u praznom kupatilu.

Ako grejalica ima termostat, on može da pomogne da uređaj ne greje neprekidno. Kada dostigne zadatu temperaturu, grejanje se prekida ili smanjuje, a zatim se ponovo uključuje kada temperatura padne. Zbog toga dve grejalice iste snage ne moraju nužno imati potpuno istu stvarnu potrošnju ako se koriste u različitim uslovima.

Pogledajte koliko vati piše na njoj

Ako želite sami da izračunate potrošnju, ne morate biti matematičar. Samo pogledajte nalepnicu na grejalici. Ako piše 2.000 W, računajte kao da je uređaj snage 2 kW. Za pola sata rada to je oko 1 kWh, za sat dva kilovat-sata, a za dva sata četiri kilovat-sata.

Za grejalicu od 1.500 W pola sata rada je oko 0,75 kWh, a sat vremena oko 1,5 kWh. Kod modela od 1.000 W pola sata je oko 0,5 kWh. Što je uređaj snažniji i što duže radi, to će više struje povući.

Zato je najvažnije da ne gledate samo veličinu grejalice. Mali kalorifer od 2.000 W može da bude mnogo veći potrošač nego što izgleda, ali ako ga koristite kratko, njegova potrošnja ostaje relativno ograničena. Problem nastaje kada se navika „samo da malo zagrejem kupatilo“ pretvori u nekoliko sati rada svakog dana i tada tih nekoliko kilovat-sati dnevno počinje ozbiljno da se sabira na kraju meseca.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.