Srce ne čeka da se pojave simptomi

Kardiovaskularne bolesti i dalje su među vodećim uzrocima smrtnosti, a među najvažnijim faktorima rizika su visok krvni pritisak i povišen holesterol. Problem je što oba mogu dugo da prolaze bez simptoma dok istovremeno oštećuju krvne sudove. Zato su redovne kontrole, ali i usvajanje zdravih životnih navika još u mladosti, važan deo prevencije. O tome koliko često treba proveravati pritisak i holesterol, kada je vreme za preventivni kardiološki pregled i koliko na srce utiču stres, sedenje, loša ishrana i energetska pića, govori prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog i pomoćnik ministra zdravlja.

- Svaki drugi stanovnik Srbije umire od kardiovaskularnih bolesti, pre svega od infarkta i šloga, a među najvažnijim faktorima rizika su upravo visok krvni pritisak i povišen holesterol. Ono što je posebno značajno jeste da su to takozvane tihe ubice. Mogu se javiti a da osoba nema nikakve simptome niti tegobe. Mogu postojati nedeljama i mesecima ukoliko se ne kontrolišu i dovesti do trajnog oštećenja krvnih sudova.

Zato je neophodno da mlađe osobe barem jednom mesečno izmere krvni pritisak. Ukoliko se pokaže da je povišen, treba otići kod izabranog lekara, koji će utvrditi dalju dinamiku merenja, odnosno eventualno dijagnostikovati hipertenziju.
Što se tiče holesterola, kod osoba starijih od 40 godina kontrolu treba raditi najmanje na šest meseci, a kod mlađih od 40 godina jednom godišnje. Posebno bih istakao da više od 70 odsto holesterola stvara naš organizam, tako da njegova vrednost u krvi ne zavisi samo od vrste i količine hrane koju unosimo.

Koje analize svako treba da uradi jednom godišnje?

- Mi lekari volimo da osobe barem jednom godišnje urade standardnu krvnu sliku i biohemijske analize, koje uključuju lipidogram i hepatogram. Na osnovu toga možemo da procenimo da li postoji neka smetnja ili problem u funkcionisanju pojedinih organa ili organizma u celini.

Međutim, analize same po sebi ne znače mnogo bez pregleda lekara i tumačenja rezultata. One su sastavni deo pregleda koji lekar obavlja.

Od kojih godina treba početi s preventivnim kardiološkim pregledima?

- Nažalost, faktori rizika koji oštećuju krvne sudove počinju da deluju veoma rano, čak i u detinjstvu. Zato i kod dece treba meriti krvni pritisak i proveravati glikemiju.

Iako preporuke kažu da od 40. godine treba redovno kontrolisati laboratorijske parametre, danas znamo da bi osobe starije od 18 godina barem jednom godišnje trebalo da urade osnovne analize. Tako možemo da proverimo da li postoji, na primer, genetska sklonost ka povišenom holesterolu ili glikemiji. Jednom godišnje urađene analize omogućiće da se na vreme prepozna eventualni problem.

Da li mlad čovek bez simptoma treba da proverava srce?

- Mlad čovek treba da proverava ceo organizam. Preventivni pregledi su osnov očuvanja zdravlja. I mlade osobe, svedoci smo toga naročito posle epidemije kovida, mogu imati brojne kardiovaskularne i druge tegobe. Zato je veoma važno da dolaze na preventivne preglede.

Na taj način neki od faktora rizika mogu se identifikovati i korigovati, a može se napraviti i lični preventivni program očuvanja zdravlja.

Koje su najčešće navike kojima svakodnevno ugrožavamo srce, a da toga nismo svesni?

- Nažalost, različite navike i te kako utiču na srce i krvne sudove. Verovatno najlošija navika je pušenje, koje ima veoma štetan uticaj na krvne sudove. Sigurno je da i druge loše navike, poput unošenja hrane s mnogo zasićenih masnih kiselina i malo vlakana, nedovoljno fizičke aktivnosti, mnogo stresa i lošeg sna, znatno doprinose oštećenju srca i krvnih sudova.

Malo ljudi zna da ako ove navike ne korigujemo u mladosti, kada se čovek oseća dobro, one dovode do kontinuiranog oštećenja krvnih sudova koje će se ispoljiti kada osoba napuni 30, 40 ili 50 godina, zavisno od osobe do osobe.

Kada visok pritisak postaje ozbiljan rizik za srce?

- Svaki povišen krvni pritisak, ukoliko se često javlja, ima veoma negativan uticaj na krvne sudove jer dovodi do ateroskleroze, tj. otvrdnjavanja krvnih sudova. To za posledicu može imati slabost srčanog mišića, infarkt ili šlog. Zato je neophodna kontrola krvnog pritiska, to jest njegova regulacija do normalnih vrednosti.

Šta je veći problem za srce danas - stres, sedenje ili loša ishrana?

- Ne postoji takmičenje između ovih loših navika. Sve tri su veoma loše za srce i krvne sudove. Akutni i hronični stres dovode do značajnog oštećenja krvnih sudova i utiču na rad samog srca, dok loša ishrana svojim kumulativnim efektom utiče na proces ateroskleroze.

Sedentarni način života, koji podrazumeva da mladi sve više sede, često s mobilnim telefonom u ruci, dovodi do ozbiljnih oštećenja organizma u celini.

Da li srce može da se oporavi kada promenimo loše životne navike?

- Svaka promena životnih navika nabolje - bolji san, povećana fizička aktivnost, manje stresa i zdravija ishrana - i te kako ima povoljan efekat na srce i krvne sudove.

Srce može da se oporavi. Ako u ranoj mladosti korigujemo loše životne navike, možemo imati dug život. Ukoliko to uradimo u kasnijoj životnoj dobi, oporavak može biti samo delimičan, ali i tada produženje životnog veka može biti značajno.

Koja je najčešća zabluda o zdravlju srca koju čujete od pacijenata?

- Ljudi se, dok ne dobiju tegobe, osećaju snažno i moćno. Imaju osećaj da će živeti dugo i da će ih srce podržati u svim lošim životnim navikama. Najveća zabluda je da srce može da kompenzuje loše navike. Ono to može samo donekle, a to je strogo individualno.

Srce je jedan od najvažnijih organa u telu i zato moramo da ga čuvamo i negujemo, kao i zdravlje u celini.