Prodajete polovnu garderobu, telefon ili nameštaj preko interneta? Evo kada morate da platite porez
- Povremena prodaja polovnih stvari iz doma, poput garderobe, telefona ili nameštaja, uglavnom ne podleže oporezivanju niti registraciji delatnosti.
- Porez i obaveze nastaju kada prodaja postane redovna i organizovana, posebno ako se roba kupuje radi dalje preprodaje i zarade.
Prodaja polovne garderobe, nameštaja, mobilnih telefona i druge tehnike preko interneta postala je jednostavan način da građani zarade dodatni novac, oslobode prostor u kući ili prodaju stvari koje više ne koriste.
Međutim, postavlja se pitanje gde je granica između povremene prodaje lične imovine i trgovine koja povlači poreske obaveze.
Dobra vest za građane je da prodaja sopstvenih, već korišćenih stvari ne znači automatski da moraju da plate porez ili registruju delatnost. Ako neko, na primer, proda garderobu koju više ne nosi, stari televizor, telefon ili komad nameštaja iz svog doma, takva povremena prodaja nije isto što i obavljanje trgovinske delatnosti.
Kada porez mora da se plati
Situacija je drugačija kada prodaja postane redovna i organizovana, naročito ako osoba kupuje robu sa namerom da je kasnije preproda i na taj način ostvari zaradu.
U tom slučaju aktivnost može biti tretirana kao samostalna delatnost, što podrazumeva obavezu registracije poslovanja i izmirivanja odgovarajućih poreza i doprinosa.
Ne postoji univerzalni iznos zarade koji automatski određuje kada građanin mora da plati porez. Ključno je šta se prodaje, kako je roba nabavljena, koliko često se prodaja obavlja i da li postoji namera ostvarivanja prihoda kroz organizovanu trgovinu.
Drugim rečima, nije isto kada neko tokom godine proda nekoliko stvari iz svog doma i kada redovno oglašava nove ili nabavljene polovne proizvode radi dalje prodaje. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prihodi od samostalne delatnosti predstavljaju jednu od kategorija prihoda koje podležu oporezivanju.
S druge strane, prodaja pokretnih stvari nije navedena među vrstama prenosa imovine koje se smatraju kapitalnim dobicima u smislu ovog zakona.
Internet prodaja je oblik trgovine
Važno je naglasiti i da internet kao mesto prodaje ne menja poreski tretman. Poreska uprava je još ranije ukazala da je internet prodaja oblik trgovine koji se u poslovnom smislu obavlja kao i svaki drugi vid trgovine.
Zato prodaja preko oglasnika, društvenih mreža ili drugih platformi nije način da se izbegnu obaveze koje postoje za registrovane trgovce.
Za građane koji povremeno prodaju svoje stvari, dakle, nema razloga za paniku zbog svakog novca koji im legne na račun.
Ipak, oni koji od internet prodaje prave redovan izvor prihoda, posebno kroz nabavku i preprodaju robe, trebalo bi da provere svoje obaveze pre nego što takvo poslovanje nastave.
Suština je da prodaja stvari koje vam više nisu potrebne uglavnom nije isto što i vođenje internet prodavnice. Poreski problem može nastati onda kada povremena prodaja preraste u trgovinsku aktivnost koja se obavlja radi zarade, a bez odgovarajuće registracije i plaćanja propisanih obaveza.
Kurir Biznis/Kamatica
