Država će nam sva važna dokumenta slati u E-sanduče: Kraj čekanju u redovima ispred šaltera
- Građani će rešenja, uverenja i druga dokumenta ubuduće dobijati preko E-sanduče, koje postaje osnovno mesto za dostavu iz elektronske uprave.
- Institucije će morati da vode registre elektronski i brže razmenjuju podatke, uz strožu evidenciju pristupa i čuvanje tragova korišćenja.
Elektronski registri, portali, E-sanduče, državni klaud, otvoreni podaci i razmena informacija između državnih institucija detaljno su uređeni Zakonom o elektronskoj upravi, čije je izmene i dopune usvojila Narodna skupština Srbije.
Jedna od najvažnijih novina odnosi se na bezbednu razmenu podataka, kao i na da će institucije podatke iz svojih registara razmenjivati preko jedinstvene informaciono-komunikacione mreže i servisne magistrale organa, u strukturiranoj digitalnoj formi.
Pristup i razmena podataka detaljno će se pratiti, ko ih, kada i u koju svrhu koristi, a informacije o tome čuvaće se godinu dana, dok će se podaci o pristupu elektronskim dokumentima čuvati 10 godina.
Sva pošta u E-sandučetu
Institucije će morati svoje registre da vode u elektronskom obliku i da po službenoj dužnosti preuzimaju i ažuriraju podatke iz drugih državnih registara. To se odnosi na podatke o građanima, firmama, udruženjima, nepokretnostima i adresama.
Razmena podataka obavljaće se preko servisne magistrale, uz identifikaciju pomoću JMBG, broja lične karte, matičnog broja firme i PIB. Organ koji poseduje tražene podatke moraće da ih drugom organu dostavi odmah, a najkasnije u roku od tri radna dana.
Usluge portala E-uprava građani i firme moći će da koriste nakon registracije, posle čega se korisniku dodeljuje E-sanduče, koje postaje osnovno mesto za dostavljanje elektronskih dokumenata iz elektronske uprave. Uverenja, odluke, rešenja i drugi akti dostavljaće se elektronskim putem, osim kada poseban propis predviđa drugačije. Građanin ipak može zatražiti papirni, overeni primerak, ali tada sam snosi troškove dostave.
Više otvorenih podataka i manje papira
Novina je i da će građani i kompanije moći da zatraže podatke, a kada je tehnički moguće, oni će biti dostavljani u mašinski čitljivom i otvorenom formatu, zajedno s metapodacima. Podaci o ličnosti pre ponovne upotrebe moraće da budu anonimizovani. Za određene podatke zahtev može biti i odbijen.
Otvorene podatke, poput meteoroloških, statističkih i onih o zaštiti životne sredine, institucije će objavljivati na portalu otvorenih podataka, koji bi trebalo da budu besplatni.
Institucije će morati da omoguće podnošenje elektronskih podnesaka, a državni akti će se, po pravilu, izrađivati kao elektronski dokumenti, uz kvalifikovani elektronski pečat organa ili kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica.
Da u svemu ima prednosti i mana, pa i u novinama koje donosi Zakon o elektronskoj upravi, smatra Marko Dragić, savetnik u Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača Srbije.
- Prednosti su te da će konačno da se smanje gužve i redovi ispred određenih institucija kada su u pitanju bitni dokumenti i rokovi. Mana je što stariji sugrađani, prema istraživanju, nisu dovoljno informatički potkovani i upravo je to jedan od problema s kojima će se susretati, a to je ta pismenost i dostupnost. Koliko će oni imati pristup pametnim telefonima, računarima ili drugim uređajima na kojima će imati pristup platformi E-uprave. U svemu je ključna blagovremena edukacija nadležnih institucija i održavanja edukativnih radionica u edukativno nerazvijenim i malim sredinama, gde će to sigurni biti najveći problem - kaže Dragić za Kurir Biznis.
