Svi prelaze na zidno grejanje koje drastično obara račune: Leti i perfektno hladi, ali morate da proverite da li smete da ga ugradite

Radijatori koji troše 70% energije na zagrevanje vazduha direktno ispod plafona polako gube bitku sa modernijim rešenjima, a njihovo mesto sve češće preuzima površinsko zidno grejanje. Ovaj niskotemperaturni sistem ne samo da ravnomerno greje prostor zimi, već nudi i funkciju pasivnog hlađenja leti, eliminišući potrebu za klasičnim klima-uređajima.

Sistem se sastoji od mreže cevi postavljenih unutar zidova, koje se zatim prekrivaju malterom ili gips-karton pločama (suvi sistem). Kroz te cevi cirkuliše voda zagrejana na svega 28° do 40°C, za razliku od tradicionalnih radijatora koji zahtevaju temperaturu vode od 65°C i više.

Ova razlika u temperaturi je ključ uštede. Zidno grejanje najveći deo toplote prenosi zračenjem, zidovi ravnomerno emituju toplotu zagrevajući prvo vas i predmete u prostoriji, a tek onda vazduh.. Zbog ovakvog načina zagrevanja, subjektivni osećaj toplote je uvek za 1° do 2°C viši od stvarne temperature u prostoriji. To znači da termostat možete držati na ekonomičnih 20°C, a u kući će biti savršeno toplo, bez efekta "hladnih nogu". U dobro izolovanim objektima, ovo donosi i do 30% niže mesečne račune tokom grejne sezone.

2 u 1: Hlađenje bez promaje i suvog vazduha

Najveća prednost zidnog u odnosu na podno grejanje je mogućnost pasivnog hlađenja prostora. Tokom letnjih meseci, kroz cevi se pušta rashlađena voda temperature od 16° do 18°C, isključivo u sistemima sa toplotnom pumpom.

Zidovi tada apsorbuju toplotu iz prostorije, stvarajući prijatnu i ujednačenu klimu bez temperaturnih šokova, neprijatnog duvanja i isušivanja vazduha, što je idealno rešenje za spavaće sobe. Ipak, tokom ekstremnih tropskih talasa ili u prostorijama sa masivnim staklenim portalima, klasičan klima-uređaj može biti neophodan kao isključiva dopuna.

Cena ugradnje i računica isplativosti

Početna investicija je značajno viša u odnosu na ugradnju klasičnih radijatora. Cena postavljanja instalacije (alu-plast cevi) kreće se od 15 do 24 evrapo kvadratnom metru, ne računajući troškove završnog malterisanja. Za prosečnu porodičnu kuću to znači ulaganje od 3.000 do 6.000 evra, uz dodatni trošak kupovine same toplotne pumpe, što ukupnu cifru penje preko 7.000 evra, piše Daibau.

Međutim, kroz drastično smanjene račune za energente, ova investicija se u dobro izolovanim kućama isplati za 5 do 8 godina. Vek trajanja cevi je preko 30 godina, a sistem praktično ne zahteva redovno održavanje.

Skrivene mane: Zašto zidno grejanje nije za svakoga?

Pre nego što se odlučite za ovaj sistem, morate biti svesni njegovih ozbiljnih ograničenja:

Zabrana masivnog nameštaja: Da bi zid grejao, on mora biti slobodan. Uz grejne zidove ne smete postavljati velike plakare od poda do plafona, masivne police ili kuhinjske elemente, jer blokiraju prenos toplote. U malim i skučenim stanovima ovo je nepremostiv problem.

Kačenje slika i polica je rizično: Svako bušenje zida radi postavljanja nosača za televizor ili obične slike zahteva prethodno lociranje cevi pomoću specijalne termografske folije, kako ne biste probušili instalaciju i izazvali poplavu.

Nemogućnost povezivanja na daljinsko grejanje: Sistem zahteva isključivo niskotemperaturni izvor (toplotnu pumpu). Povezivanje zidnog grejanja na gradske toplane u stambenim zgradama tehnički je neizvodljivo zbog previsoke temperature vode i pravnih ograničenja.

Zavisnost od izolacije: Ako se sistem ugradi u stari objekat bez fasadne izolacije i sa starom stolarijom, toplota će prosto iscureti napolje, a investicija se neće isplatiti ni za 15 godina.

Zidno grejanje je superiorno rešenje za novogradnju, pametne kuće i detaljne adaptacije velikih prostora uz korišćenje toplotne pumpe. Za manje stanove prepune nameštaja ili loše izolovane objekte, tradicionalni radijatori ili podno grejanje i dalje ostaju isplativija i praktičnija opcija.

Biznis Kurir