Besplatan smeštaj na tropskom ostrvu, ali postoji caka: Traže 10 novih stanovnika, a evo šta morate da radite
- Na Srednjem Persi ostrvu u Australiji žive samo dve osobe, a traže još desetak stanovnika uz besplatan smeštaj i potpunu izolaciju.
- Zauzvrat se očekuje celodnevni rad i volontiranje: održavanje bašte, briga o životinjama i pčelama, skupljanje kišnice i samoodrživ život.
Na Srednjem Persi ostrvu u Australiji trenutno žive samo dve osobe koje su otvorile konkurs za desetak novih stanara, nudeći besplatan smeštaj i potpunu izolaciju, ali uz uslov celodnevnog volontiranja, rada na imanju i samoodrživog života.
Život na gotovo pustom tropskom ostrvu, uz besplatan smeštaj i bez drugih troškova. Mnogi verovatno upravo tako zamišljaju idealan odmor od svakodnevnih izazova. Međutim, ta ponuda zaista postoji.
Kako prenosi australijski ABC News, reč je o jednom od ostrva arhipelaga Persi, koje nosi naziv Srednje Persi ostrvo ili, skraćeno, Srednje ostrvo.
Na ostrvu površine 20 kvadratnih kilometara trenutno žive dve osobe, koje traže nove stanovnike. "Konkursom" je predviđeno da ih bude desetak.
Besplatno, uz jedan uslov
Ali, besplatan smeštaj i život među morem i palmama zahteva i nešto zauzvrat. Postojeći stanovnici traže od budućih da volontiraju, i to u aktivnostima kao što su održavanje bašte, briga o domaćim životinjama i pčelama, skupljanje kišnice, te da budu što samostalniji i da nađu način za "samoodrživ" život.
Nikakvog prevoza do Srednjeg ostrva nema, a Ralf Ender, koji se tamo doselio početkom godine, ističe kako je zaposlen tokom čitavog dana. Ujutro je posvećen divljim životinjama, pa čišćenju, a tokom dana slede i ostali poslovi u okviru održavanja domaćinstva.
Poruka budućim stanovnicima je jasna, oslanjate se uglavnom na sebe i na ono što ulovite ili stvorite. Doduše, nekoliko je načina na koje se zasad malobrojna zajednica finansira, proizvode med, pčelinji vosak i još nekoliko artikala koje prodaju posetiocima koji tamo "navrate" u specijalnim brodskim turama.
Turisti stižu jahtama
Sve prihode od toga ulažu u održavanje ostrva. Iako tokom sušne sezone ostrvo posećuju nautičari i turisti, izolacija je definitivno jedan od najvećih izazova života na ostrvu.
Martin Papaj, koji tamo živi već 15 godina, ističe kako ga je upravo i privukla udaljenost od civilizacije. On je za ABC kazao kako se događalo da tokom četiri meseca ne vidi nijedno ljudsko biće. Ipak, pošto uslovi za plovidbu postanu povoljniji, na ostrvo često znaju ‘svratiti’ jahte i druga plovila sa turistima.
Od budućih stanovnika očekuje se da budu vešti u kuvanju, stolarskom poslu, uzgoju biljaka i da brinu o životinjama. Rad je raznovrstan, jednog dana stanovnici su posvećeni kozama, drugog pčelama, a trećeg se bave obrađivanjem drveta.
Kurir Biznis/Mondo.rs
