Dubravka Đedović Handanović: Nisu nama Rusi ukrali NIS, ali Srbija će uzeti stvar u svoje ruke

U trenutku kada se sudbina Naftne industrije Srbije rešava između Vašingtona, Moskva i Budimpešte, a energetska bezbednost zemlje nalazi pod lupom javnosti i velikih sila, Dubravka Đedović Handanović govori otvoreno, bez diplomatskih rukavica. 

- Ruski akcionari su pregovarali s više kompanija, što smo i i mi, kao manjinski akcionari, podržali ukoliko to može da doprinese da se sankcije skinu. Pregovori s MOL-om su otišli najdalje. Očekujemo odgovor američke strane da li NIS može u međuvremenu da dobije licencu za rad. U suprotnom, to će predstavljati problem za nas ne samo zbog rizika sekundarnih sankcija već zato što nemamo uslova da uvezemo dovoljno naftnih derivata koliko nam je potrebno.

Da li su ti razgovori ušli u konkretnu fazu ili smo i dalje na nivou političke podrške i signala dobre volje?

- Ne, nema nikakvog signala, već konkretnih dela. O detaljima zasad ne mogu govoriti, budući da je u toku proces između dve kompanije. Ono što je najvažnije - sankcije su na snazi gotovo tri meseca, kap sirove nafte nije ušla u našu zemlju, a posledica po građane i privredu nema, baš kao što smo obećali, uprkos dušebrižnicima koji su zarad jeftinih političkih poena ili lajkova na društvenim mrežama tvrdili drugačije. Na to sam kao resorni ministar najponosnija. Na vreme smo uvećali rezerve naftnih derivata, čak 60 odsto u poslednje tri godine.

Rekli ste da je sada sve u rukama OFAK-a. Da li to znači da Srbija, uprkos aktivnoj ulozi, više nema prostora da utiče na brzinu i ishod procesa u vezi s NIS-om?

- Uticali smo na odlaganje sankcija devet meseci. Podsetiću, sankcije nisu uvedene protiv Srbije, već smo mi kolateralna šteta. Izbalansiranom politikom pre svega predsednika Vučića, a onda i dobrog dela Vlade Srbije uspevamo da se ne zamerimo velikim silama, ali nipošto nauštrb naših građana.

Šta je najgori, a šta najbolji scenario za Srbiju ako se odluka iz Vašingtona bude čekala duže nego što se očekuje?

- Srbija će, ako ne bude pozitivnog odgovora u narednim nedeljama od OFAK-a, uzeti stvar u svoje ruke. Neozbiljni su mi, da ne kažem smešni, saveti predstavnika opozicije, koji su NIS prodali za vreme svoje vlasti 2008. Neću pogrešiti ako kažem i poklonili. Sada oni kažu - nacionalizujte, otmite Rusima. Nisu Rusi ovde ništa ukrali da bismo mi glumili kabadahije. Svakako, naš posao je da štitimo građane i privredu kao i do sada.

Najavljeno je potpisivanje novog ugovora o snabdevanju ruskim gasom do 31. marta 2026. godine. Šta taj ugovor konkretno donosi građanima i privredi - pre svega kada je reč o sigurnosti isporuka i ceni gasa?

- Donosi im sigurno snabdevanje po povoljnim cenama, među najpovoljnijim u Evropi, kao i do sada. Paralelno, radimo na tome da gas možemo dopremati iz više izvora, pre svega iz Rumunije gasovodom BRUA, kao i iz Grčke preko Severne Makedonije.

Sve češće ističete značaj izgradnje reverzibilnih hidroelektrana i novih kapaciteta u sektoru obnovljivih izvora. Koliko su takvi projekti realni u kratkom i srednjem roku?

- Najpre da podsetim, kada smo ušli u reorganizaciju EPS-a 2023, pričalo se da ćemo ga prodati Norvežanima, da za njih radi supruga Aljbina Kurtija i još mnogo toga. Šta je rezultat? Ne samo da nije niti će biti prodat već beleži i profit uprkos svetskoj krizi na svim nivoima. Ne samo da je profitabilan već završava nove kapacitete i započete projekte. Novi, državni projekti u OIE sektoru, pre svega podrazumevanju gradnju RHE "Bistrica" i solarnih elektrana snage 1 GW s baterijskim skladištima od 200 MW. U pitanju su veliki projekti koji će značajno promeniti krvotok našeg EPS-a. To nisu kratkoročni projekti, naročito to nije gradnja reverzibilne hidroelektrane. Imajući u vidu strateški značaj te elektrane, očekujem da svi daju maksimalan doprinos kako bismo u budućnosti imali ne samo 650 megavata već i elektranu koja će svojim balansnim kapacitetom omogućiti integraciju novih zelenih megavata u elektroenergetski sistem. Moramo biti brži, tj. sve institucije koje su uključene u ovaj projekat moraju biti svesne njegovog značaja.

Ova godina vam je donela i jednu od najlepših životnih promena - postali ste majka. Kako je dolazak ćerke promenio vaš pogled na posao, odgovornost i tempo kojim živite?

- O tome bih mogla da napišem roman. Mislila sam da sam u Luksemburgu, gde sam rodila svoje dvoje dece, bila kratko na porodiljskom odsustvu, otprilike između tri i i šest meseci. Ali sada je sa Anom drugačije. Poslednji sastanak imala sam u utorak, porodila sam se u četvrtak. Nepune tri nedelje kasnije počela sam da radim. Situacija u vezi s NIS-om je takva da nije bilo drugog izbora sem da se povučem, ali to nije u mom karakteru. Hronično sam neispavana, ali beba koja uskoro puni četiri meseca ima svoj tempo. Još uvek dojim, pa sam zato zaista blagoslovena što sam je dobila u ovom izazovnom momentu, privatnom i poslovnom, ali i suprugu koji maksimalno pomaže - od menjanja pelena do svega ostalog. Uz dobru organizaciju sve je moguće. Doduše, i uz malo sna (smeh).