Dan D za promenu vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je Rusima dalo ministarstvo finansija SAD, 13. februar 2026, za Srbiju je suviše daleko jer rafinerija u Pančevu crpi poslednje rezerve nafte i problem mora da reši hitno.
Zasad se, kako ističe Zorana Mihajlović, bivša potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, pominju tri opcije.
- Prva opcija za koju znamo jeste da ruski partner pregovara sa nekom trećom stranom (o tome je i sam obavestio OFAC) i treba da vidimo da li će se dogovoriti o prodaji ruskog udela toj kompaniji. Najava MOL da možda želi da kupi deo ruskog udela takođe je jedna od opcija. Čuli smo i da ruska strana razgovara i sa nekom azijskom kompanijom, ali to ništa ne zavisi od srpske strane, nimalo. Sam MOL je jedna i jaka kompanija i bila bi dobar partner. Ako ruska strana to ne bude htela, ne bude bila zadovoljna ponudom te kompanije, kako je i predsednik rekao, naša, srpska strana će takođe formirati svoju ponudu ruskoj strani. Poslednja opcija, a koju niko ne želi, jeste da ukoliko ruska strana ne bude htela ni prethodne dve opcije, a vreme prolazi, onda Srbija nema više opcija i mora da donosi i ovakvu odluku - kaže Mihajlovićeva za Kurir Biznis i dodaje da se nada da do toga neće doći.
Krajni rok 13. februar
Ona ističe da, iako je američko ministarstvo finansija dalo rok za NIS. tj. ruskom delu, da završe sa prodajom do 13. februara, Srbija kao oštećena strana želela bi da se neka od ovih opcija završi što pre, jer je potrebno da rafinerija u Pančevu radi.
- Bez obzira na to što ničim nismo ne samo uticali, nismo ni u jednoj stvari odgovorni, niti smo kao država ista pogrešno i loše uradili, trpimo sankcije, tačnije naša ekonomija i energetika trpe. Prvo smo potpali pod sankcije EU o zabrani uvoza i upotrebe ruske nafte, što smo mogli da kao država ispoštujemo, pa smo Janafom ugovarali i dobijali iračku, norvešku i druge neruske nafte. Potom je preduzeće NIS, koje je u većinskom ruskom vlasništvu, potpalo pod sankcije ministarstva finansija SAD, koje od NIS traži potpuno uklanjanje ruskog vlasništva. Ono što je naš predsednik uspeo jeste da odlaže sankcije za NIS od januara do oktobra, ali je sve vreme govorio od januara da će sankcija ka NIS biti i da će one moći da se reše samo krajnjom promenom vlasništva. Budući da je Srbija manjinski partner sa 29,9 odsto, nijednim činom nismo mogli, niti možemo da utičemo na ruskog partnera. Nažalost, neko nije vodio računa mnogo pre svega ovoga o državnim i energetskim interesima Srbije, kada je 2008. godine prodao NIS većinski, ugovorom bez ikakve zaštite države - naglašava Mihajlovićeva.
Šta određuje cenu
Kada je reč o ceni koju je potrebno platiti za ruski udeo u NIS, Mihajlovićeva ističe da se kod prodaje takve vrste rade procene vrednosti kompanije i veruje da bi trebalo to da bude početna pozicija.
- Moramo da znamo da je NIS danas jedna dobra kompanija, profitabilna, uspešna, koja se širila i na region. Naravno, od trenutka kad su proglašene sankcije, NIS ima probleme i ima već sad gubitke, a i kreditno je opterećen. Sve se to mora uzeti u obzir - kaže Mihajlovićeva.
Ona dodaje da je najvažnije da je država vredno radila i već pet godina imamo strateške rezerve nafte, naftnih derivata, operativne rezerve kompanija, napunjene robne rezerve i rezerve kod vojske.
- Dakle, sve što je potrebno građanima i privredi imamo, i tako će biti - zaključuje ona.
