Milijarde za spas NIS-a: Rusija nam ugrožava energetsku bezbednost, SAD moraju da odobre kupca

Sednica Vlade Srbije posvećena situaciji u kompaniji NIS, održana uz prisustvo predsednika Aleksandra Vučića, otvorila je najakutniju temu u energetskom sektoru, posledice američkih sankcija i rok za promenu vlasničke strukture.

Ko može da bude novi partner?

Situacija u kojoj se NIS našao nakon odluke OFAC-a otvorila je tri ključna pitanja, ko uopšte može da kupi ruski udeo, kolika mu je realna vrednost u uslovima sankcija, ali i koliko je nacionalizacija NIS-a realna opcija.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić govorio je za Kurir i istakao da ključni izazov nije u tome da se pronađe kupac, već da se pronađe kupac koji će biti prihvatljiv SAD-u. On objašnjava da se u javnosti pominje više potencijalnih investitora, ali da su prave prepreke političke prirode.

Stanić opisuje trenutnu neizvesnost oko sadržaja komunikacije sa američkim OFAC-om, kao i to koliko su u opticaju različiti međunarodni igrači:

- Ne znamo ni tačno šta je pisalo u pismu OFAC-u, ali govori se i o MOL-u, Emiratima, Grcima, pa čak i Azerbejdžanu. Kinezima to može takođe biti interesantno. Nije teško pronaći partnera koji bi to kupio, ali postavlja se pitanje da li će strani koja uvodi sankcije to odgovaralo. Pominjalo se i da Srbija pokuša da otkupi od Rusa udeo. Suština je ipak u pregovorima - smatra Stanić.

Ekonomista Mahmud Bušatlija u izlaganju za Kurir posebno naglašava da je Srbija propustila vreme za preventivno delovanje.

- To je značilo da se mi spremimo i da imamo rešenje koje ćemo njima prezentovati. U tih 30 dana, 20 dana smo nešto čekali, da nam se pokloni, da padne sa neba. Pred kraj smo poslali zahtev, tako 6 puta. Ovde ima malo više politike nego ekonomije.

Da postoji više zainteresovanih država za ulazak u vlasništvo NIS-a smatra i ekonomista Aleksandar Stevanović. U razgovoru za Biznis Kurir napomenuo je da su ključne dve stvari, da li je Rusija spremna da proda i da li SAD odobravaju kupca.

- Ne brinem se da ima zainteresovanih država za kupovinu, ali Rusija je ta koja mora biti zainteresovana da se odrekne vlasništva, ili mi da ih lišimo vlasništva, kako nam ugrožavaju nacionalnu energetsku bezbednost. Ne sumnjam da bi trećeg partnera bilo bez problema - kaže Stevanović.

On potom precizno definiše faktor koji je, prema njegovom mišljenju, presudan:

- Na kraju će Amerika doneti odluku da li je treći partner validan ili nije, to je od ključnog značaja. Važno je to da li oni smatraju da će to voditi ka tome da se prihodi Naftne industrije Srbije ne koriste u svrhe za koje oni misle da nisu u redu.

Koliko vredi ruski udeo?

Stanić dodatno objašnjava da tržišna vrednost NIS-a trenutno ne može da bude realno merilo, jer sankcije ruše vrednost kompanije, dok politička pozicija o tome koliko ko želi ili mora da proda podiže cenu.

- Mislim da su sada milijarde u pitanju. Tržišna vrednost je već ugrožena, a postavlja se pitanje da li će onaj kod koga je udeo hteti da proda po toj vrednosti. Može da kaže prodajem, ali za 5 milijardi. Uzmi ili ostavi. Prednost je na onoj strani koja je manje ugrožena od kolapsa NIS-a.

Stanić pojašnjava da je za Gazprom finansijski udar manji, dok bi Srbija snosila ogromne posledice, što dodatno slabi našu pregovaračku poziciju:

- Ako bi NIS kolabirao, to ne bi bila velika šteta za Gazprom, bila bi politička šteta za Rusiju, a za nas mnogo veća. Zato ćemo mi možda biti spremni da ponudimo mnogo više novca.

Bušatlija smatra da ruski udeo realno ne može biti predmet prodaje u klasičnom smislu, jer je kompanija infrastruktura od nacionalnog značaja koju su Rusi podigli od nule.

- Ne može se to prodati, takva je situacija. Ne bi ni trebalo da se proda, sada vredi preko 3 milijarde. Oni su uložili preko 3 milijarde u firmu. Napravili su ono što se zove preduzeće. Mi smo njima prodali firmu koja tada nije vredela.

Podseća da se pre ruske kupovine, novac na NIS-u nije stvarao:

- Pare se tada tu nisu pravile. Ako su uložile toliko i žele da prodaju, onda su to milijarde. Vrednost preduzeća je sada najmanje 3 milijarde.

Stevanović naglašava da iako se politički pregovori vode pod pritiskom, vrednost samog NIS-a ne sme da se zanemari, jer su ruski menadžeri kompaniju značajno unapredili.

- Ruski udeo košta značajno više. Dosta su investirali, trenutno su ozbiljni menadžeri i to je trenutno mnogo bolja kompanija. To najbolje mogu utvrditi renomirane svetske kuće koje vrlo dobro vrše procenu vrednosti univerzalnom metodologijom. Sigurno je da su sada u pitanju milijarde.

Drugim rečima, vrednost je visoka, ali realnu cenu formira trenutak ekonomskog pritiska.

Šta bi značila nacionalizacija NIS-a?

Na pitanje o nacionalizaciji, Stanić je jasan, formalno nije isključena, ali je ekonomski najopasnija i politički najskuplja:

- Nacionalizaciju niko ne isključuje kao opciju, ali bi bila najgora. Potrebno je da pregovori između srpske i ruske strane sa trećim licem urode plodom kako bi se to izbeglo.

Bušatlija podseća da nacionalizacija nije besplatan čin države, već pravna obaveza:

- Ako hoćemo da uradimo nacionalizaciju, to je prinudan prenos vlasništva na državu, ali mora platiti po fer ceni. Minimum koliko vredi. Rusima bismo morali da damo 3 do 4 milijarde.

Stečaj kao alternativni mehanizam

Stevanović je govorio o opciji koju niko drugi ne pominje, uvođenje NIS-a u stečaj kao pravni alat za oslobađanje od ruskog vlasništva.

- Ne mora nužno da se uradi nacionalizacija, NIS može da se uvede u stečaj. Zapašće u probleme likvidnosti vrlo brzo i neće biti u stanju da isporučuje usluge. Po našem zakonu o stečaju to je dovoljno da se stečaj povede i onda se uprava prenosi na stečajnog upravnika. Rusi ne bi više imali moć i kompanija koja je u stečaju najčešće se prodaje poveriocima. Ko bi bio ključni, to ne možemo znati, ali verovatno Srbija. Ne mora nužno nacionalizacija, dovoljno je pokrenuti stečaj - ističe Stevanović i dodaje da takav scenario ne bi prošao bez posledica:

- Rusi bi nam se osvetili, to je sigurno, ali birati između dve loše stvari, to nije neobično za male zemlje.

Biznis Kurir