Stručnjaci o novom razvoju situacije sa NIS-om? Ovo su mogući scenariji zbog sankcija
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je u svom današnjem obraćanju da su nas tokom noći obavestili, na zahtev advokata NIS-a koji je upućen američkoj Vladi, i kojom je ponuđen ugovor o promeni upravljanja.
- Po prvi put je američka administracija jasno nedvosmisleno rekla da želi kompletnu promenu vlasništva ruskih akcionara, tačnije da zahteva izlazak ruskih vlasnika iz NIS-a. Ono što je posebno teško za nas je da nismo dobili ni dan da Naftna industrija Srbije može da nastavi da radi, a građani shvatate da je nemoguće da se promeni vlasništvo za 7 ili 8 dana - rekla je ona.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su ekonomisti Nemanja Antić i profesor Bojan Dimitrijević.
Antić: Ključna trka je u nafti
Antić kaže da se ispostavilo da je rast tehnologije nemoguć bez energetske baze, pa je lakše naći naučnike nego resurse:
- Ključna trka je sada o nafti. Zato smo u ovakvoj situaciji. Rusija je bogata naftom, Amerika ima velike zalihe nafte, a imamo i svetsku cenu nafte. Ova cena diktira inflaciju jer se ona koristi za sve. Ispostavilo se u praksi da centralne banke mnogo manje mogu da utiču na inflaciju, a mnogo više utiče cena nafte - kaže Antić.
On objašnjava da je situacija sa NIS-om nešto ozbiljnija jer je Amerika više puta zaoštravala izrečene sankcije:
- Prvo niste smeli da imate ruske prerađevine nafte, zatim sirovu naftu, onda gas, a sada ni rusko vlasništvo. Dugo su Amerikanci tolerisali ruske kompanije po Evropi. Lukoil u Americi ima preko 100 pumpi. Od pre par meseci nakon zaoštravanja sankcija ispostavilo se da ni ruski privatni kapital ne može da opstane - kaže Antić.
On dodaje da iako se Lukoil listira na ruskoj berzi, 40% kompanije drže strani, zapadni investicioni fondovi, a dodaje i da su izuzeća ipak napravljena u nekim slučajevima:
- Postavlja se pitanje šta ćemo raditi sa procentom ruskog uticaja ukoliko bi se to nacionalizovao, kao u Nemačkoj i Italiji, mi nemamo obaveze prema EU ali imamo međunarodne obaveze. Moguće rešenje je da Srbija otkupi sve od Rusije. Realna vrednost bi sada bila između 3 i 4 milijarde, a nisam siguran da to možemo da platimo. Ipak, oni mogu da traže i 12 milijardi - kaže Antić.
Antić kaže da se nacionalizacija pokazala funkcionalno u drugim evropskim državama, i da je druga opcija da Rusija sama nađe kupca.
Dimitrijević: Idealno bi bilo da Rusija nađe tranzicionog kupca
Dimitrijević navodi da sankcije imaju posledice po rusku ekonomiju:
- Ipak, te posledice su mnogo manje nego što se pretpostavlja. Rusija nalazi alternative. Rusija je nagomilala devizne i zlatne rezerve, a EU se ne usuđuje da otme tu rusku imovinu. Rusija ima protivodgovor, što bi mogla da prisvoji imovinu i veće vrednosti ukoliko bi EU posegnula za rezervama koje se pre svega nalaze u Belgiji - kaže Dimitrijević.
Dimitrijević kaže da u Rusiji gotovo nema nezaposlenosti ali je inflacija veća nego u Srbiji:
- Veliki problem za Rusiju je usporavanje BDP-a. Taj nizak rast je posledica inflacije i visokih kamata. Sa takvim kamatama je teško obezbediti investicije - kaže Dimitrijević.
On dodaje da je Rusija do sada nalazila alternative za plasiranje nafte i gasa, a složio se sa svojim kolegom Antićem u njegovim stanovištima:
- Idelano bi bilo da Rusija nađe kupca, kao nekog tranzicionog kupca. Ako bi se našlo takvo rešenje, a sankcije će možda trajati nekoliko godina, možda kasnije bude rešenje da Rusija vrati vlasništvo nad imovinom. Ovo je mali procenat u odnosu na ukupnu vrednost, ali je Rusiji strateški važno da ima kontrolu nad čitavim područjem.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
