Cena legalizacije po gradovima: Koliko je potrebno za selo, a koliko za grad, rokovi, dokumentacija i nova pravila države za bespravne objekte
Za upis bespravno izgrađenih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, poznatom pod nazivom "Svoj na svome", do nedelje, 27. decembra u 19 časova, podneto je ukupno 451.404 prijava, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Prijava neupisanih objekata započela je 8. decembra, a rok za podnošenje zahteva traje do 5. februara. Građani prijave mogu podneti onlajn, putem digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, i to korišćenjem JMBG-a i lične karte, naloga na portalu eUprava, preko uslužnih centara lokalnih samouprava, kao i u poštama širom Srbije.
Veliki broj podnetih prijava pokazuje da su građani prepoznali priliku da konačno reše problem nelegalno izgrađenih objekata koji u mnogim slučajevima traje decenijama.
Potrebna dokumentacija
Za podnošenje zahteva za legalizaciju neophodna je važeća lična karta ili pasoš, kao i bilo kakav dokaz o vlasništvu, kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, ostavinsko rešenje ili sudska presuda. Takođe, potrebno je navesti broj katastarske parcele, podatke o objektu (vrstu, površinu i spratnost), kao i dati izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su svi navedeni podaci tačni. Zahtev se može podneti čak i u slučajevima kada je objekat izgrađen na tuđem zemljištu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je nova pravila o legalizaciji objekata u okviru drugog paketa ekonomskih mera, govorivši o ovom zakonu kao onom koji će omogućiti rešavanje pitanja 4,8 miliona bespravnih objekata.
On je objasnio da će građani slati elektronsku prijavu i da će ceo postupak biti završen u roku od 60 dana.
- Pošaljete samo prijavu, objasniće vam na svakom mestu u opštini. To će raditi Agencija za prostorno planiranje u svakom katastru. Svuda ćete imati te informacije. Jedan običan papir pošaljete, najjednostavniji. I vi do Nove godine, u roku od 60 dana, imate legalan svoj objekat - rekao je Vučić.
Koliko košta legalizacija
Trošak legalizacije kreće se od 100 do 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od lokacije i zone u kojoj se objekat nalazi.
Beograd
- Ekstra zona: 1.000 evra
- Prva zona: 800 evra
- Šesta i ostale zone: 100 evra
Gradovi sa više od 100.000 stanovnika (uključujući Čačak)
- Ekstra i prva zona: 500 evra
- Druga zona: 250 evra
- Četvrta i ostale zone: 100 evra
Gradovi i opštine od 50.000 do 100.000 stanovnika
- Ekstra i prva zona: 300 evra
- Treća i ostale zone: 100 evra
Manje opštine i sela
- Jedinstvena naknada: 100 evra
Za magacine, skladišta, pomoćne, ekonomske i proizvodne objekte površine do 500 kvadrata naknada se ne plaća, dok se za objekte veće od 500 kvadrata plaća 10 evra po kvadratnom metru.
Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji, kao i porodice sa troje i više dece, ukoliko im je to jedina nekretnina u kojoj žive.
Predsednik Vučić istakao je da će najskuplja legalizacija biti za stan na Terazijama od 200 kvadrata, za šta će se plaćati 1.000 evra. Osvrnuo se i na cenu legalizacije u selima i manjim opštinama, gde će ona iznositi 100 evra.
- Ali, nije 100 evra samo kuća, porodični objekat i stambene jedinice, već i štala, šupa, ostava za alat, sve što vam je potrebno, a nema više od 500 kvadrata, ide za 100 evra. Pet objekata, 100 evra. Ukupno. I sve vam je legalno - naveo je Vučić.
Dodao je da država ne preuzima odgovornost za postojeće instalacije u tim objektima.
Ograničenja i pravila
U grupu objekata koji se mogu legalizovati bez prepreka spadaju objekti građeni bez dozvole, objekti sa dozvolom kojoj je istekao rok, kao i oni za koje investitor nikada nije pribavio upotrebnu dozvolu. Takođe, biće obuhvaćeni i objekti u ranijem postupku ozakonjenja i oni građeni u vreme kada dozvola zakonski nije bila potrebna.
Postoje i kategorije koje nikada neće moći da se upišu, u šta spadaju objekti u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra, objekti u javnoj svojini koji su privedeni nameni, kao i oni u zoni zaštite kulturnog dobra. Međutim, neophodno je da su objekti vidljivi na satelitskom snimku Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Postoje i objekti koji će se moći upisati samo uslovno, na primer u drugoj zoni zaštite prirodnih dobara, zaštitnim pojasevima ili zonama infrastrukture, kao i pojedini objekti u javnoj svojini koji nisu privedeni nameni.
Predsednik Vučić je naglasio da se ovim zakonom stavlja tačka na nelegalnu gradnju u Srbiji.
- Ukoliko želite da se i dalje u budućnosti bavite nelegalnom gradnjom, nećemo ništa da vam rušimo. Nismo mogli ni do sada. Nešto drugo ćemo da uradimo. To će da postane vlasništvo države. Napravili ste nešto, mislili ste da ćete prevariti državu. ne. Jednim aktom, to u danu postaje vlasništvo države - rekao je Vučić, dodajući da će takvi objekti biti dodeljivani u javne svrhe.
Najavio je i uvođenje obaveznog godišnjeg snimanja, čime će se trajno zatvoriti prostor za novu nelegalnu gradnju.
Biznis Kurir
