Đedović Handanović: Na dobrom smo putu da do 2030. godine imamo 3,5 gigavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije
Strateški cilj da do 2030. dostignemo najmanje 3,5 gigavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije izgleda realno i dostižno, u kombinaciji privatnih investicija koje su već u realizaciji, investicija EPS-a i očekivanom daljem rastu broja kupaca-proizvođača i aktivnih kupaca, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović danas u Vrdniku.
„Dok težimo povećanju učešća OIE u energetskom miksu, ne smemo zaboriti da cilj nije samo da imamo što više novih megavata, već da svaki novi megavat doprinosi, a ne ugrožava sigurnost i stabilnost elektroenergetskog sistema. Novu fazu energetske tranzicije vidimo kao razvoj čitavog sistema, a ne samo novih elektrana. Potrebni su nam obnovljivi izvori energije, ali i baterijska skladišta, reverzibilne hidroelektrane, fleksibilna proizvodnja, aktivni kupci i snažnije povezivanje sa regionalnim i evropskim tržištem električne energije“, poručila je ministarka otvarajući konferenciju „OIE Srbija 2026“, na kojoj je i izaslanik predsednika Republike.
Ona je istakla da je u prethodne četiri godine kapacitet solarnih i vetroelektrana u Srbiji povećan sa oko 400 MW na više od 1,3 GW. Dodala je da se očekuje da do kraja godine taj kapacitet dostigne skoro 1,5 GW, kao i da će do kraja decenije biti premašeno tri gigavata privatnih investicija u solar i vetar.
„Kroz dva kruga aukcija koje je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike podržano je 17 novih solarnih i vetroelektrana, ukupnog kapaciteta oko 1,2 GW i novih investicija u Srbiji vrednih blizu 1,5 milijardi evra. Od 17 elektrana, devet je već na mreži. Očekujemo da preostali projekti u narednim godinama donesu još oko 784 MW novih kapaciteta, čime ćemo samo kroz postojeći portfolio privatnih investicija doći na najmanje 2,3 GW solarnih i vetroelektrana na mreži. U narednom periodu očekuje se dalji rast kupaca-proizvođača, koji bi do 2030. mogli da dodaju još najmanje 300 MW, kao i značajan novi talas investicija industrije kroz koncept aktivnog kupca, kao i nove investicije EPS u obnovljive izvore“, rekla je Đedović Handanović.
Ministarka je naglasila da je ubrzani razvoj sektora OIE pratilo i unapređenje zakonodavnog okvira od 2022. godine naovamo, a jedna od najvažnijih novina jeste aktivni kupac, kojim je industriji omogućeno da u većoj meri proizvodi energiju iz solarnih elektrana za sopstvene potrebe. „Nakon što smo ove godine izmenili Uredbu, već u prvom krugu iskazano je više od 100 MW zahteva za priključenje solarnih elektrana. Istovremeno smo unapredili pravila priključenja kako bi se raspoloživi kapaciteti mreže koristili efikasnije i kako bi prednost imali projekti koji su najviše odmakli u pripremi“, rekla je ministarka.
Ona je podsetila da se u modelima razvoja prenosne mreže trenutno nalazi više od 12 GW projekata što je višestruko više od kapaciteta koji sistem u ovom trenutku može da integriše i da je zbog velikog interesovanja bilo neophodno pomeriti naredne prozore za priključenje do septembra 2029. kako bi se pokazalo koji od velikog broja projekata najviše napreduju ka izgradnji, a koji postoje samo u razvojnom portfoliju i zauzimaju kapacitet mreže. „Cilj nije da usporimo razvoj OIE, već da napravimo održiv sistem u kojem će novi projekti imati realnu mogućnost da budu priključeni i izgrađeni“, rekla je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, raspisivanjem javnog poziva EPS-a za kupovinu OIE projekata otvoren je dodatni kanal za razvoj OIE, a da je cilj da se iskoristi razvojni potencijal privatnog sektora i omogući EPS-u da brže izgradi veći i diversifikovaniji portfolio zelenih proizvodnih kapaciteta.
Govoreći o planiranim izmenama Zakona o korišćenju OIE, ona je rekla da je Nacrt izmena zakona spreman za javnu raspravu i da će nova regulativa, između ostalog, omogućiti usaglašavanje sa direktivama EU,uspostavljanje područja za ubrzani razvoj OIE i pojednostavljivanje i ubrzavanje postupaka izdavanja dozvola.
Podsetila je da su u proteklih 10 godina globalni kapaciteti OIE povećani 2,5 puta, sa 2 TW na 5 TW, sa ciljem da dostignu 11 TW globalno do 2030. „Na globalnom nivou, pod uticajem data centara, upotrebe veštačke inteligencije, električnih vozila i naprednih tehnologija, potrošnja električne energije raste brže od ukupne potrošnja enegije, uvodeći nas u „eru električne energije”. Električna energija je ta koja pokreće najvažnije industrije koje će odrediti snagu zemalja u 21. veku, pokrećući od data centara i naprednih tehnogija do teške industrije i saobraćaja u najvećim zemljama sveta“, navela je ona.
Ministarka je poručila da zadatak države ostaje da obezbeđuje stabilan regulatorni okvir, transparentne procedure, predvidivost i infrastrukturu koja investitorima omogućava da realizuju kvalitetne projekte. „Dijalog i partnerski odnosi sa industrijom omogućava da prilikom izrade propisa čujemo iskustvo investitora o svemu što utiče na realizaciju investicija, ali on ne podrazumeva da o svakom pitanju moramo imati identičan stav. Upravo zato je dijalog važan - da različite perspektive pretvorimo u rešenja koja omogućavaju i investicije i siguran razvoj elektroenergetskog sistema“, navela je ministarka.
Biznis Kurir
· Reaguj