Nasledili ste automobili ili ga kupili u braku? Evi ko je zakonski vlasnik vozila i šta se dešava kada dođe do spora

Iako je u praksi najčešći slučaj da automobil ima isključivo jednog vlasnika, zakonodavstvo u Srbiji dozvoljava da vozilo istovremeno bude u suvlasništvu više lica. Ovakve situacije uglavnom nastaju kao posledica nasleđivanja nakon smrti prethodnog vlasnika ili prilikom zajedničke kupovine. Iako je suvlasništvo nad vozilom potpuno legalno i pravno izvodljivo, ono sa sobom nosi niz specifičnih administrativnih i praktičnih izazova koje treba detaljno sagledati pre donošenja konačne odluke.

Da bi se vozilo uspešno registrovalo na ime tog jednog lica, neophodno je ispuniti stroge formalne uslove. Pre svega, svi ostali suvlasnici moraju dati izričitu saglasnost da se vozilo registruje na izabranog pojedinca. Ova saglasnost se mora dostaviti u pismenoj formi i obavezno overiti od strane nadležnog organa, poput notara ili suda. Kao alternativa pisanoj overi, zakon dozvoljava da se saglasnost dâ i usmeno, direktno na zapisnik kod organa koji je nadležan za registraciju vozila.

Ova pravila su jasno definisana u Članu 4. Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila, koji izričito navodi da se vozilo u vlasništvu više lica upisuje na ime jednog suvlasnika, isključivo uz pismenu i overenu saglasnost ostalih.

Potencijalni problemi i rizici

Glavni problem ovakvog aranžmana nastaje ukoliko dođe do neslaganja među licima koja dele vlasništvo. Bez obzira na to da li vozilo ima dva ili osam vlasnika, za svaki administrativni korak, uključujući i redovno godišnje produženje registracije, potrebna je saglasnost apsolutno svih uključenih strana.

Ukoliko samo jedan suvlasnik, iz bilo kog razloga, odbije da dâ svoju saglasnost, vozilo se ne može registrovati niti legalno učestvovati u saobraćaju. U takvim situacijama, ostali suvlasnici ostaju bez mogućnosti da slobodno raspolažu svojom imovinom. Ovaj problem se tada može rešiti isključivo pokretanjem sudskog postupka ili zajedničkim dogovorom o prodaji vozila i naknadnoj podeli dobijenog novca. Pored toga, pre samog ulaska u suvlasništvo, neophodno je unapred definisati praktična pitanja, poput prava na svakodnevno korišćenje vozila i načina na koji se dele troškovi redovnog održavanja i eventualnih popravki.

Nasleđivanje automobila od strane više lica

U praksi, vozila najčešće dobijaju više vlasnika nakon sprovedenog ostavinskog postupka. Ukoliko preminulo lice nije ostavilo testament, njegova zaostavština se deli u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju i Zakona o vanparničnom postupku. Kada se tokom same ostavinske rasprave naslednici ne odreknu svog dela u korist samo jednog lica, automobil zvanično prelazi u vlasništvo više naslednika i podleže strogim pravilima o registraciji uz obaveznu saglasnost svih.

Pravni status je, međutim, moguće pojednostaviti i nakon završene ostavinske rasprave. Ostali suvlasnici se mogu odreći svog nasleđenog dela u korist jednog od suvlasnika, i to uz novčanu nadoknadu ili potpuno besplatno. Taj proces započinje sastavljanjem ugovora o poklonu koji se zatim overava kod javnog beležnika. Nakon toga se sprovodi procedura utvrđivanja poreza u nadležnoj filijali Poreske uprave. Tek kada je poreski deo u potpunosti regulisan, vozilo se i zvanično upisuje isključivo na jednog vlasnika kod organa nadležnog za poslove registracije.

Imovinski status automobila u braku

Još jedan čest izvor nedoumica odnosi se na status vozila u okviru bračne zajednice, gde zakon pravi jasnu razliku između posebne i zajedničke imovine supružnika.

Automobil će se tretirati kao posebna imovina ukoliko su ga bračni drugovi posedovali pre stupanja u brak, bez obzira na to da li je stečen radom, poklonom ili na neki drugi način. Isti status važi i za vozila stečena tokom trajanja braka, ukoliko su dobijena isključivo na osnovu nasleđa ili poklona, odnosno takozvanim besteretnim sticanjem. Takođe, automobil postaje posebna imovina onog trenutka kada se zvanično završi deoba zajedničke imovine, bez obzira na to da li je brak i dalje na snazi ili je već zakonski okončan.

Sa druge strane, vozilo se smatra zajedničkom imovinom isključivo ukoliko je stečeno tokom trajanja bračne zajednice i ukoliko postoji element rada. Važno je naglasiti da se pojam rada u ovom zakonskom okviru definiše izuzetno široko. On obuhvata zajednički, ali i odvojeni, posredni i neposredni rad. Pod posrednim radom koji doprinosi sticanju imovine, zakon prepoznaje i uvažava obavljanje svakodnevnih kućnih poslova, kao i pružanje moralne podrške partneru.

Preporuka stručnjaka

Iako domaće zakonodavstvo nudi jasne mehanizme za funkcionisanje suvlasništva nad vozilom, najsigurniji savet za sve građane jeste da ovakve situacije izbegavaju kad god je to pravno i praktično izvodljivo.

Postizanje dogovora da vozilo formalno ima samo jednog zakonskog vlasnika predstavlja najbolje dugoročno rešenje, naročito tokom ostavinskih rasprava ili zajedničke kupovine. Na taj način se efikasno sprečavaju potencijalne administrativne blokade, nemogućnost registracije i dugotrajni sudski sporovi koji često dovode do toga da vozilo godinama propada van saobraćaja usled nerešenih imovinskih odnosa.

Biznis Kurir