Gde u Srbiji može da se čuva testament: Postoje 4 ključna mesta, jedna institucija vodi evidenciju, a evo šta da radite ako sumnjate da ga je neko sakrio

Pitanje pronalaska i čuvanja testamenta najčešće se postavlja u izuzetno osetljivom trenutku, neposredno nakon smrti ostavioca, kada porodica često nije sigurna da li dokument u kojem je izražena poslednja volja uopšte postoji. U pravnoj praksi u Srbiji, ogroman broj sporova nastaje upravo zbog toga što se testament ne pronađe na vreme, ili se za njegovo postojanje sazna tek nakon što je ostavinski postupak već započet, pa čak i pravosnažno okončan.

Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, pravila o postupanju sa testamentom su jasna i stroga. Svako lice koje se nađe u posedu testamenta, bilo da ga je slučajno pronašlo ili mu je poveren na čuvanje, ima apsolutnu zakonsku obavezu da ga bez odlaganja preda nadležnom sudu ili javnom beležniku, onog trenutka kada sazna za smrt ostavioca.

Ova obaveza ne trpi izuzetke. Namerno zadržavanje testamenta, njegovo prikrivanje, uništavanje ili nepredavanje nadležnim organima predstavlja ozbiljan prekršaj koji povlači pravne posledice, naročito ukoliko se tim činom nanosi materijalna šteta drugim zakonskim naslednicima.

Da bi testament dobio svoju punu pravnu snagu, on mora proći kroz tri faze, mora biti pronađen, predat nadležnom organu i zvanično proglašen u ostavinskom postupku, koji se danas najčešće vodi pred javnim beležnikom u svojstvu poverenika suda.

Mesta na kojima se testament najčešće čuva

U praksi, mesto čuvanja zavisi isključivo od forme u kojoj je testament sačinjen i volje samog ostavioca. U Srbiji se izdvajaju četiri najčešće lokacije:

1. Kod javnog beležnika

Ukoliko je testament sastavljen direktno kod javnog beležnika ili je svojeručni testament predat beležniku na zvanično čuvanje, on je maksimalno zaštićen. Njegovo postojanje se automatski evidentira u centralnom registru testamenata koji vodi Javnobeležnička komora Srbije. Ovo je ubedljivo najsigurniji način čuvanja, jer se na ovaj način rizik od gubitka, krađe ili namernog skrivanja dokumenta praktično svodi na nulu.

2. U evidenciji suda

Pre uvođenja javnih beležnika, testamenti su se najčešće sastavljali ili predavali na čuvanje sudovima. Sudski testamenti čuvaju se u strogoj sudskoj evidenciji, a sud ima obavezu da ih uzme u obzir po službenoj dužnosti čim dobije zvaničnu informaciju o smrti lica.

3. Kod ostavioca

Svojeručni testamenti koje ljudi sami napišu kod kuće, najčešće se tamo i čuvaju. Obično se nalaze sakriveni u fiokama, fasciklama sa ličnim dokumentima ili u kućnim i bankarskim sefovima. Ovo je najrizičniji način čuvanja jer postoji velika verovatnoća da dokument bude slučajno zagubljen, uništen tokom raspremanja stvari ili, što nije retkost u praksi, namerno uništen i sakriven od strane člana porodice kome takva raspodela imovine ne odgovara.

4. Kod advokata ili poverljivog lica

Ostavilac za života može odlučiti da svoj testament preda na čuvanje svom advokatu, dugogodišnjem prijatelju ili određenom članu porodice. U ovakvim situacijama, to lice preuzima strogu zakonsku obavezu da dokument preda sudu odmah nakon saznanja o smrti.

Procedura provere i pronalaska u postupku

Kada započne ostavinski postupak, javni beležnik ne prepušta stvari slučaju. Njegova prva dužnost je da službenim putem proveri da li je pokojnik upisan u centralni registar testamenata. Zatim, na samom ročištu, beležnik direktno pita prisutne naslednike da li imaju saznanja o postojanju testamenta i po potrebi poziva treća lica koja bi mogla imati takve informacije.

Šta se dešava ako se testament pronađe naknadno? Ukoliko ostavinski postupak još uvek traje, on se jednostavno nastavlja uz uzimanje testamenta u obzir. Međutim, ako je ostavinski postupak već pravosnažno završen, naknadno pronađen testament predstavlja novu pravnu činjenicu koja može biti osnov za ponavljanje postupka, što je kompleksna situacija koja zahteva stručnu pravnu analizu.

Najčešće nedoumice

U narodu postoje brojne zablude o testamentima koje često dovode do gubitka naslednih prava. Prva i najveća zabluda je da svojeručni testament ne važi ako nije overen ili prijavljen negde za života ostavioca. To nije tačno, on je potpuno validan ukoliko je zakonito napisan, ali nakon smrti mora biti predat sudu.

Druga zabluda je uverenje naslednika da mogu da zadrže testament ukoliko im njegova sadržina ne odgovara. Kao što je već naglašeno, skrivanje tuđe poslednje volje je protivzakonito. Takođe, netačno je i verovanje da "ako niko od porodice ne zna za testament, on automatski ne važi". Njegova važnost ne zavisi od toga ko zna za njega, već isključivo od toga da li je priložen i proglašen pred zakonom.

Ukoliko sumnjate da testament postoji ali nije pronađen, ili ako sumnjate da ga neko namerno skriva, situacija postaje pravno izuzetno složena. U takvim okolnostima, pravovremena konsultacija sa advokatom je jedini način da osigurate svoja prava i smanjite rizik od dugogodišnjih porodičnih sporova.

Biznis Kurir