Vodič kroz oporezivanje: Kada prenos imovine u drugom naslednom redu donosi neočekivane troškove i kako ih izbeći

Poklanjanje imovine između brata i sestre često se doživljava kao porodična i privatna stvar. Međutim, kada brat sestri pokloni stan koji je nasledio ili sestra bratu prenese vikendicu, država takav prenos tretira kao oporezivi događaj. To znači da postoji obaveza prijavljivanja Poreskoj upravi, kao i mogućnost nastanka poreske obaveze.

Da bi se razumelo kako funkcioniše oporezivanje poklona između brata i sestre, potrebno je najpre sagledati njihov položaj prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije. Naslednici su podeljeni u nasledne redove. Prvi nasledni red čine potomci i supružnik, dok drugi nasledni red obuhvata roditelje i njihove potomke, odnosno braću i sestre ostavioca. Braća i sestre, dakle, pripadaju drugom naslednom redu, što ima značaj i u poreskom tretmanu.

Iako su u Zakonu o nasleđivanju braća i sestre drugi nasledni red (zajedno sa roditeljima), Zakon o porezima na imovinu ih za potrebe poreskog oslobođenja ne izjednačava sa naslednicima prvog reda.

Zašto je stepen srodstva važan

Visina poreza na poklon određuje se u zavisnosti od srodstva između poklonodavca i poklonoprimca.

Poklonoprimac koji je u drugom naslednom redu u odnosu na poklonodavca plaća porez na poklon po stopi od 1,5%.

To u praksi znači da bi sestra koja od brata dobije stan vredan 100.000 evra imala poresku obavezu od 1.500 evra. Sa povećanjem vrednosti poklonjene imovine raste i iznos poreza, jer se obračun vrši proporcionalno vrednosti poklona.

Na koju imovinu se plaća porez

Porez na poklon između brata i sestre ne odnosi se samo na nepokretnosti. Propisi obuhvataju i druge oblike imovine.

Prema članu 14 Zakona o porezima na imovinu, porez na poklon plaća se i na:

•  gotov novac,
   štedne uloge i depozite u banci,
   novčana potraživanja i digitalnu imovinu,
   prava intelektualne svojine,
   upotrebljavana motorna vozila,
   plovila,
   vazduhoplove.

Na primer, ukoliko brat sestri pokloni automobil star tri godine, takav prenos podleže porezu na poklon jer je reč o upotrebljavanom motornom vozilu. Kod novih vozila kupljenih u salonu, poreski tretman može zavisiti od okolnosti, pa se u određenim slučajevima primenjuje PDV, dok se u drugim obračunava porez na poklon.

Zakon poznaje i određena oslobođenja za poklone manje vrednosti, ali ona zavise od vrste imovine i drugih uslova predviđenih propisima.

Kako se određuje poreska osnovica

Jedno od najčešćih pitanja odnosi se na vrednost na osnovu koje se obračunava porez.

Poresku osnovicu predstavlja tržišna vrednost imovine u trenutku nastanka poreske obaveze. Tu vrednost utvrđuje Poreska uprava, u skladu sa zakonom.

Kod nepokretnosti procenu ne vrše ugovorne strane niti notar. Poreska uprava može da se osloni na tržišne cene sličnih nekretnina na istoj ili sličnoj lokaciji.

Tako, ukoliko je u ugovoru navedeno da stan vredi 50.000 evra, a tržišna cena sličnih stanova u tom kraju iznosi oko 80.000 evra, Poreska uprava može kao osnovicu uzeti višu, tržišnu vrednost.

Prijava poreza i zakonski rokovi

Poreska obaveza nastaje zaključenjem ugovora o poklonu.

Kada je predmet poklona nepokretnost, prijava se podnosi nadležnoj filijali Poreske uprave prema mestu gde se nepokretnost nalazi.

Zakonom su određeni rokovi za prijavu i izmirenje poreske obaveze. Nepoštovanje tih rokova može dovesti do obračuna zatezne kamate.

U praksi je česta zabluda da se sve obaveze završavaju overom ugovora kod notara. Iako notar overava ispravu i dostavlja podatke poreskim organima, poklonoprimac i dalje treba da prati tok postupka i status prijave, jer poreska odgovornost ostaje na njemu.

Da li je moguće zakonito izbeći porez

Ako nisu ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje, porez na poklon između brata i sestre uglavnom nije moguće izbeći.

Ipak, u pojedinim situacijama postoje pravni instrumenti koji mogu biti povoljniji sa poreskog aspekta. Zbog toga je preporučljivo konsultovati stručnjaka pre zaključenja konkretnog pravnog posla.

Postoji situacija u kojoj naslednici drugog reda mogu biti oslobođeni plaćanja poreza.

Kako navodi Poreska uprava u svojoj brošuri, to je situacija kada je naslednik/poklonoprimac sa ostaviocem/poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona.

Preznici kažu da je ista situacija, nalsednik drugog naslednog reda ne plaća porez i na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik – poklonodavac odrekao nasleđa.

Znači kada brat u ostavinskom postupku nakon smrti roditelja svoj deo nasledstva ustupi sestri. I obrnuto.

Digitalna imovina kao predmet poklona

Savremeni propisi danas izričito obuhvataju i digitalnu imovinu.

Ukoliko brat sestri prenese kriptovalute bez naknade, i takav poklon podleže oporezivanju. Iako je reč o relativno novom obliku imovine, na njega se primenjuju postojeća pravila iz poreskih propisa.

Neprijavljivanje ovakvih prenosa ne oslobađa poreske obaveze. Naprotiv, nepoštovanje zakonskih obaveza može dovesti do značajnih sankcija.

Pravovremena prijava i uredno ispunjavanje poreskih obaveza mogu sprečiti dodatne troškove, kamate i komplikacije tokom prenosa imovine.

Biznis Kurir/eKapija