Letnje vrućine traže drugačije navike: Prim. dr Obradović otkriva šta bi trebalo promeniti
Temperature do 39 stepeni i tropske noći koje meteorolozi najavljuju za naredne dane predstavljaju ozbiljno opterećenje za organizam, naročito kod osoba sa hroničnim bolestima. Kako da se zaštitimo od vrućine, šta bi trebalo promeniti u svakodnevnim navikama i zbog čega neki pacijenti treba da provere terapiju sa svojim lekarom, objašnjava za naš portal prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine.
- Najugroženiji su kardiovaskularni bolesnici, zatim plućni bolesnici, ali ni meteoropate nisu ništa manje ugrožene. To je velika grupa ljudi, procenjuje se da ih ima oko 30 odsto. Pre svega, važno je redovno uzimati propisanu terapiju. Osobe koje piju lekove za povišen krvni pritisak trebalo bi, u dogovoru sa svojim lekarom, da provere da li je potrebno prilagoditi terapiju - novodi doktorka i dodaje zašto je to tako.
- Organizam nastoji da održi telesnu temperaturu oko 36 stepeni. To postiže širenjem krvnih sudova i pojačanim znojenjem. Zbog toga krvni pritisak prirodno opada, pa je kod nekih osoba potrebno korigovati terapiju. Sunce je, uslovno rečeno, prirodni diuretik.
Iće, piće i ostale preporuke
Najvažnije je izbegavati boravak napolju u najtoplijem delu dana, naglašava naša sagovornica i to ilustruje primerom iz svoje porodice.
- Trenutno sam na selu sa majkom koja ima 103 godine i posmatram kako ljudi ovde funkcionišu. Ustaju veoma rano, završe sve poslove dok nije vruće, a u najtoplijem delu dana odmaraju u zamračenim prostorijama. S druge strane, ljudi u Beogradu baš tada odluče da idu kod lekara ili u kupovinu. Dakle, kada su ovako visoke temperature, ne treba izlaziti iz kuće u najtoplijem delu dana ako to nije neophodno.
Važno je i da se adekvatno oblačimo. Najbolji izbor je pamučna odeća koja propušta vazduh i upija znoj. Ne preporučuje se providna odeća, jer ultraljubičasti zraci lako prolaze kroz nju. Takođe, treba birati svetle boje, a izbegavati tamnu, naročito crnu odeću, jer tamni materijali upijaju više toplote.
- Po toplom vremenu potrebno je unositi znatno više tečnosti kako bismo nadoknadili ono što izgubimo znojenjem. Sa kafom ne treba preterivati, jer jedna šoljica može da podstakne izlučivanje mnogo veće količine tečnosti - sugeriše prim. dr Obradovoć i naglašava da mnogi misle da će se rashladiti hladnim pićem ili sladoledom, ali da to nije tako.
- U trenutku kada unesemo nešto veoma hladno, osećamo prijatnost, ali mozak dobija signal da je organizam rashlađen i dolazi do sužavanja krvnih sudova. Time se privremeno usporava prirodni proces hlađenja organizma, a već posle nekoliko minuta počinjemo još intenzivnije da se znojimo kako bismo izbacili nagomilanu toplotu.
Posebno nije dobro piti veoma hladne napitke odmah posle obroka. Tokom varenja velika količina krvi usmerava se ka želucu kako bi pomogla digestivnom procesu. Zato se posle obilnog obroka često osećamo pospano, jer krvni pritisak prirodno opadne, navodi doktorka. Ako tada unesemo veoma hladan napitak, dolazi do sužavanja krvnih sudova, što može da uspori varenje.
- Po velikim vrućinama trebalo bi birati laganiju hranu - salate, sveže voće i povrće. Posebno preporučujem paradajz, jer sadrži dosta kalijuma koji gubimo znojenjem. Paradajz sa sirom odličan je izbor tokom leta. Obroci treba da budu manji i češći, a ne obilni - ukazuje naša sagovornica.
Prilagođavanje je proces
Klima uređaj ne bi trebalo da radi cele noći u spavaćoj sobi, niti da duva direktno u osobu. Razlika između spoljne i unutrašnje temperature trebalo bi da bude šest do osam stepeni, a kod zdravih osoba najviše deset.
- Mnogo znači i da se prostorije provetre tokom večeri i ranog jutra, a zatim zatvore i zamrače kako bi se sačuvala prijatnija temperatura. Ja, recimo, na selu nemam klimu. Uveče otvorim prozore, ujutru spustim zavese i zamračim prostorije. Do sada nisam uključila ni ventilator - otkriva prim. dr Obradović i savetuje da uprkos vrućinama ostanemo pozitivni.
- Leto je lepo godišnje doba, samo treba da naučimo kako da se ponašamo po velikim vrućinama. Mnogo je prijatnije nositi laganu odeću i sandale nego teške zimske jakne. Potrebno je samo da se prilagodimo vremenskim uslovima i sačuvamo dobro raspoloženje, jer nam i pozitivan stav olakšava da lakše podnesemo vrućinu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
