DRAMA BEOGRAĐANINA ZBOG ALTA BANKE: Prodao stan, a ostao bez pola novca: "Država daje do 50.000 evra, a gde je ostatak?!"
- Klijent Alta banke M. J. tvrdi da mu je novac od prodaje stana ostao blokiran nakon problema u banci, iako je račun otvorio zbog uplate investitoru novogradnje
- Navodi da će mu država pokriti samo do 50.000 evra, dok bi ostatak u stečaju mogao da čeka godinama i da se naplati tek delimično
Slučaj Alta banke, koji je otvorio pitanje sudbine novca klijenata nakon hapšenja njenog vlasnika Davora Macure zbog sumnje da je iz trezora izneo 380 miliona evra, mogao bi da ostavi ozbiljne posledice i po građane koji sa eventualnim zloupotrebama nisu imali nikakve veze.
Jedan od njih, Beograđanin M. J, obratio se jednom beogradskom mediju kako bi ukazao na problem koji je zadesio njega, ali i druge klijente banke koji su na računima imali više od 50.000 evra.
On je ispričao da je imao jednosoban stan u Beogradu, koji je prodao kako bi rešio stambeno pitanje nakon što je zasnovao porodicu i dobio dete. Planirao je da novac od prodaje iskoristi kao učešće za stambeni kredit kojim bi kupio stan u novogradnji.
Pošto je investitor zgrade imao račun u Alta banci, M. J. je i sam otvorio devizni račun u toj banci kako bi što povoljnije obavio transfer novca. Međutim, u međuvremenu je nastao problem sa Altom, a novac od prodaje stana ostao mu je nedostupan.
- U javnosti se olako daje konstatacija da će "štediše biti isplaćene do iznosa od 50.000 evra". Pored toga, pominju se Rusi, geopolitika i razne druge stvari, a svi olako prelaze preko sledećih dešavanja koja su mene zadesila. U svom posedu sam imao stan u Beogradu, jednosoban, koji sam prodao radi rešavanja svog stambenog pitanja. Zasnovao sam porodicu, dobio dete i to se činilo kao razuman korak. Odlučio sam se za kupovinu novogradnje. Novac od prodatog stana planirao sam da iskoristim kao učešće za stambeni kredit za kupovinu novog stana. S obzirom na to da je investitor te nove zgrade imao račun u Alta banci, otvorio sam devizni račun u istoj banci kako bih prilikom izvršenja uplate investitoru prošao što povoljnije. U međuvremenu se desila situacija sa Alta bankom. Novac od prodaje stana nestao je preko noći. Neko će reći: "Ali država će ti nadoknaditi 50.000 evra", ali to je samo deo vrednosti, u mom slučaju polovina, prodatog stana - naveo je M. J, ističući da poseduje kompletnu dokumentaciju o svom slučaju.
On upozorava da se u javnosti govori o tome da će klijenti koji su na računima imali više od 50.000 evra ostatak novca moći da potražuju iz stečajne mase banke, ali da se pritom ne govori koliko takvi postupci mogu da traju i koliki deo novca poverioci na kraju uspeju da povrate.
Prema podacima do kojih je došao istražujući ranije slučajeve, štediše su u sličnim postupcima uspevale da naplate u proseku oko pet odsto potraživanja, i to u periodu od pet do čak 20 godina od pokretanja stečaja.
- Na društvenim mrežama se uz vesti koje prate slučaj Alta banke mogu pročitati, slobodno mogu reći, nezreli komentari u kontekstu "drago mi je, to su sve ćaciji". Siguran sam da među oštećenima ima najmanje onih koji su do tog novca došli nelegalnim putem. Takvi su verovatno svoj novac na vreme izvukli jer su imali dojavu. Moj slučaj je potpuno drugačiji, a posledice celog događaja su, blago rečeno, tragične. Izgubio sam stan i ostao bez mogućnosti da kupim drugi - poručio je M. J.
On je kritikovao i postupanje Narodne banke Srbije, podsećajući na saopštenje od 27. oktobra 2026. godine, u kojem je centralna banka navela da se transferi novčanih sredstava finansijskih institucija obavljaju redovnim kanalima platnog prometa, u skladu sa važećim propisima i utvrđenim procedurama.
NBS je tada upozorila i da širenje neproverenih tvrdnji može izazvati neopravdanu zabrinutost i narušiti poverenje u stabilnost finansijskog sistema, kao i da odgovorno informisanje podrazumeva proveru informacija.
- Postavlja se pitanje koja je uopšte funkcija NBS. Da li da izdaje saopštenja, vrši kontrolu ili saučestvuje u nečemu - upitao je M. J.
On se nada da će buduća vlast ozbiljnije sagledati razmere problema i pokušati da pronađe rešenje u interesu građana koji su ostali bez svog novca.
Jedan advokat i bankarski savetnik, čije je mišljenje zatražio medij kojem se M. J. obratio, ukazali su na moguće pravne i finansijske posledice za oštećene klijente.
Prema mišljenju advokata, M. J. bi mogao da razmotri tužbu protiv Narodne banke Srbije zbog saopštenja od 27. oktobra, ukoliko bi mogao da dokaže da je njime doveden u zabludu i da je zbog toga pretrpeo štetu. Ipak, advokat upozorava da je ishod takvog postupka krajnje neizvestan.
Bankarski savetnik smatra da bi sličnih slučajeva moglo da bude još i izražava sumnju da će klijenti uspeti da povrate celokupan novac. Prema njegovoj proceni, poverioci bi u likvidacionom postupku mogli da budu namireni sa svega tri do pet odsto vrednosti potraživanja.
- Jedini greh je što je ovaj klijent, kao i najveći broj onih koji kupuju stanove, hteo da prođe što jeftinije i s minimalnim troškom transfera novca, otvorivši račun u Alti. Da je novac transferisao preko bilo koje druge banke, platio bi veću proviziju, ali sada ne bi bio u ovoj situaciji - rekao je bankarski savetnik, dodajući da je M. J. sve radio u skladu sa zakonom, ali da ga niko nije upozorio da na vreme povuče svoj novac.
(Kurir.rs/Politika)
