Pravo na nasledstvo u Srbiji: Ko nasleđuje ako nema testamenta, po kom redosledu i po kojim uslovima

Nasledno pravo reguliše ko stupa na mesto preminule osobe i u kojoj meri. Zakon definiše unapred utvrđene nasledne redove, grupe lica koja imaju pravo na nasledstvo. Prvi nasledni red ima prednost nad drugim, drugi nad trećim, i tako dalje. Tek kada ne postoje naslednici iz prethodnog reda, imovina prelazi na naslednike iz narednog.

U prvom redu nalaze se deca ostavioca i njegov supružnik. Svi nasleđuju jednako, bez obzira na broj dece. Na primer, ako ostavilac ima suprugu i dvoje dece, svaki nasleđuje po jednu trećinu imovine.

Ako neko od dece nije u mogućnosti da nasledi (npr. preminuo je pre ostavioca), njegov deo prelazi na njegovu decu, tj. unuke, što se naziva nasleđivanje po pravilu predstavljanja.

Ovaj red ima apsolutni prioritet, dok postoji bar jedno dete, naslednici iz drugih redova ne ulaze u obzir. Isto važi i za vanbračnu decu čije je očinstvo pravno utvrđeno.

Drugi nasledni red: supružnik i roditelji

Ako ostavilac nema potomke, nasledstvo pripada supružniku i roditeljima. Supružnik nasleđuje polovinu, dok drugu polovinu ravnopravno dele otac i majka.

Ako jedan roditelj nije živ, njegov deo prelazi na drugog roditelja ili ga u celosti dobija supružnik. Ako oba roditelja nisu živa, celokupno nasledstvo pripada bračnom drugu.

Ako ostavilac nije bio u braku, roditelji postaju jedini naslednici. U slučaju da ih nema, prelazi se na treći nasledni red.

Treći nasledni red: babe, dede i njihovi potomci

Ako nema dece, supružnika ni roditelja, u nasledstvo ulaze prezimenjaci iz drugog kolena - babe i dede, zajedno sa njihovim potomcima (ujacima, stričevima, tetkama i njihovom decom).

Nasleđe se deli po linijama:

Očinska linija - deda i baba po ocu

Majčinska linija - deda i baba po majci

Ako neki od predaka nije živ, njegov deo prelazi na decu ili potomke. Ako nema naslednika u jednoj liniji, ceo deo prelazi na drugu. Ovaj red je u praksi retko aktivan, ali zakon ga uređuje da bi imovina uvek imala zakonitog naslednika.

Četvrti nasledni red i dalje linije

Četvrti red čine pradedovi i prababe i njihovi potomci, sličnim pravilima podele po linijama i pravilu predstavljanja. Nasleđuju se kada prethodni redovi ne postoje.

Ako ni u četvrtom redu nema naslednika, imovina prelazi u državnu svojinu. Republika Srbija postaje zakonski naslednik i ne može odbiti nasledstvo.

Uslovi gubitka prava bračnog partnera

Supružnik po pravilu ima pravo na nasledstvo, ali ga gubi u sledećim slučajevima:

Ako je ostavilac pokrenuo razvod, a sud nakon njegove smrti utvrdi da je postojala osnova za razvod

Ako je brak poništen, a supružnik znao za razlog ništavosti

Ako je zajednički život trajno prestao njegovom krivicom ili sporazumom sa ostaviocem

U ovim slučajevima, supružnik se isključuje iz zakonskog naslednog reda, bez obzira na testament.

Posebna prava bračnog partnera i roditelja

Ako supružnik deli nasledstvo sa ostaviočevim roditeljima, a nema dovoljno sredstava za život, može tražiti:

Doživotno korišćenje imovine, u celosti ili delimično

Dogovor sa naslednicima o doživotnoj novčanoj renti

Ako se okolnosti promene, sud može ukinuti ranije priznato pravo. Zahtev mora biti podnet u roku od godinu dana od smrti ostavioca.

Roditelji takođe mogu tražiti veći nasledni udeo u slučaju materijalne potrebe, uz podnošenje zahteva u ostavinskom postupku, najkasnije godinu dana od smrti ostavioca.

Nužni naslednici i njihov deo

Nužni naslednici su:

potomci (uključujući usvojenu decu)

bračni partner

roditelji

U posebnim slučajevima, nužni naslednici mogu biti i usvojitelji, braća, sestre, babe i dede, ako su trajno nesposobni za rad i nemaju sredstva za život.

Nužni deo se ne može osporiti testamentom, osim zakonski opravdanih slučajeva. Visina nužnog dela:

potomci, usvojenci i bračni partner - pola zakonskog naslednog dela

ostali nužni naslednici - trećina

Ako nužni naslednik ne želi ili ne može da nasledi, njegov deo se raspodeljuje prema zakonitim pravilima nasleđivanja.

Isplata nužnog dela

Nužni naslednici imaju pravo na svoj deo nakon što se izmire dugovi ostavioca. Najčešće se isplaćuje u novcu, ali može obuhvatiti i konkretne predmete.

Ako je nužni deo povređen testamentom ili poklonima za života, naslednici mogu tražiti dopunu. Rok za zahtev je tri godine od proglašenja testamenta ili smrti ostavioca.

Isključenje ili lišenje nužnih naslednika

Nužni naslednik može biti isključen ako:

grubo krši zakonske i porodične obaveze prema ostaviocu

čini krivično delo prema ostaviocu ili porodici

vodi očigledno nepošten i neodgovoran život

Isključenje mora biti jasno navedeno u testamentu, sa razlogom postojećim u trenutku smrti ostavioca.

Potomci mogu biti lišeni nužnog dela u korist sopstvene dece ili unuka ako su rasipnici ili prezaduženi.

Zašto konsultovati stručnjake

Zakon o nasleđivanju teži da balansira pravo ostavioca da raspolaže imovinom i pravo srodnika na nužni deo. Ovo često zahteva pravni savet, posebno kada postoje više naslednika, testament i prethodni pokloni. Stručna pomoć pomaže da se pravilno proceni nasledni red i izbegnu nesporazumi ili budući sporovi.

Biznis Kurir/Nasleđivanje