Komšija snima svaki put kad izađete iz stana: Šta kaže zakon - gde su granice za kameru i pametno zvono na vrata
Kamera na vratima stana može da poveća osećaj sigurnosti, ali istovremeno otvara pitanje privatnosti svih koji prolaze zajedničkim hodnikom. Pametno zvono ne registruje samo osobu koja pritisne taster. Pojedini uređaji automatski reaguju na pokret, snimaju zvuk, čuvaju zapise u oblaku i šalju vlasniku obaveštenje kad god se neko približi vratima.
Problem nastaje kada kadar obuhvata susedni stan, lift ili veći deo hodnika. Vlasnik tada više ne nadzire samo ulaz u svoj stan, već može da beleži kretanje komšija, njihovih gostiju, dostavljača i drugih osoba.
Snimanje ulaza u drugi stan može da otkrije kretanje komšija, njihove posete i svakodnevne navike.
Kamera na vratima stana nije isto što i kamera unutar stana
Vlasnik u svom stanu može da koristi sigurnosne uređaje koji nadziru njegov privatni prostor. Zajednički hodnik, međutim, nije deo stana, već prostor koji koriste svi stanari i njihovi posetioci.
Zbog toga sama činjenica da je uređaj pričvršćen za privatna vrata ne znači da vlasnik može neograničeno da snima sve ispred njih. Kada kamera na vratima stana sistematski obuhvata hodnik, lift, susedna vrata ili drugi prostor izvan neposrednog ulaza, moraju se uzeti u obzir i prava drugih osoba.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne primenjuje se na obradu koju fizičko lice vrši isključivo za lične potrebe, odnosno potrebe svog domaćinstva. Međutim, što kamera šire i učestalije snima zajednički prostor i kretanje drugih ljudi, to je teže automatski se pozivati na ovaj izuzetak. U Srbiji ne postoji poseban propis koji detaljno uređuje pametna zvona i kamere na vratima stanova. Zbog toga se svaki slučaj procenjuje prema prostoru koji kamera obuhvata, načinu aktiviranja, dužini čuvanja snimaka, pristupu zapisima i svrsi zbog koje je uređaj postavljen.
Da li pametno zvono sme da snima zajednički hodnik
Snimak na kojem se osoba može prepoznati predstavlja podatak o ličnosti. Kada se na snimanje primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, obrada mora da bude zakonita, opravdana i ograničena na ono što je neophodno.
Zaštita ljudi i imovine može predstavljati legitiman interes, ali nije neograničena dozvola za snimanje celog sprata. Ugao kamere trebalo bi ograničiti na neposredni prostor ispred vrata.
Ako uređaj snima lift, veći deo hodnika ili susedni ulaz, potrebno je proceniti može li se ista svrha ostvariti užim uglom, maskiranjem dela kadra ili preciznijom zonom za detekciju pokreta.
Može li kamera da bude usmerena prema vratima komšije
Kadar u kojem se jasno vide vrata drugog stana može da pokaže kada komšija odlazi, kada se vraća i ko mu dolazi. To je veće zadiranje u privatnost od snimanja osobe koja stoji neposredno ispred vlasnikovih vrata.
Posebno je problematično neprekidno snimanje ili aktiviranje pri svakom otvaranju susednih vrata. Kamera na vratima stana ne bi smela da postane sredstvo za praćenje navika drugih stanara.
Snimanje zvuka dodatno povećava zadiranje u privatnost
Pametna zvona često imaju mikrofon i omogućavaju razgovor sa osobom ispred vrata. Međutim, mikrofon može da zabeleži i razgovore koji se vode u hodniku ili unutar susednog stana kada su vrata otvorena. Zbog toga treba proveriti da li uređaj stalno beleži zvuk ili ga uključuje samo tokom poziva. Kamera na vratima stana koja istovremeno snima sliku i razgovore zahteva još pažljivije podešavanje i jasnije opravdanje.
Da li je potrebna saglasnost stambene zajednice
Sistem video-nadzora koji postavlja zgrada razlikuje se od privatnog pametnog zvona. O uvođenju nadzora zajedničkih delova odlučuje stambena zajednica, uz određivanje svrhe, prostora koji se snima, pristupa zapisima i obaveštavanja osoba da su pod nadzorom.
Za privatni uređaj na sopstvenim vratima ne postoji posebno pravilo koje daje jednostavan odgovor za svaku zgradu. Ipak, kamera na vratima stana može da zahteva uključivanje upravnika i stambene zajednice ako se radi na zajedničkom delu, menja spoljašnji izgled vrata ili snima zajednički prostor.
Saglasnost zgrade sama po sebi ne znači da kamera sme da snima sve. I dalje se primenjuju načela iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Ko sme da gleda snimke i koliko se čuvaju
Snimcima ne bi trebalo da pristupa neograničen broj ljudi niti da se čuvaju duže nego što je potrebno za bezbednosnu svrhu. Vlasnik mora da zaštiti nalog, lozinku i pristup aplikaciji, posebno ako se zapisi čuvaju na internetu. Objavljivanje snimaka komšija u grupama stanara ili na društvenim mrežama otvara dodatna pitanja privatnosti. Čak i kada je snimak nastao zbog bezbednosti, to ne znači da se može slobodno deliti.
Šta komšija može da uradi ako ga kamera stalno snima
Prvi korak je razgovor sa vlasnikom i zahtev da pokaže koji prostor kamera obuhvata, da promeni ugao, isključi zvuk ili skrati čuvanje zapisa. Ako dogovor nije moguć, treba obavestiti upravnika i zatražiti da se pitanje razmotri u stambenoj zajednici.
Kada postoji sumnja da kamera na vratima stana neproporcionalno snima komšije ili se zapisi zloupotrebljavaju, građanin može da se obrati Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Bezbednost stana jeste opravdan cilj, ali ne daje vlasniku pravo da zajednički hodnik pretvori u privatni sistem za praćenje.
Biznis Kurir/Nekretnine.rs
