Kako se nasleđuju automobil i novac: Ostavinska rasprava je ovde najkompleksnija, postoji caka kako da sve prođe glatko, ali ne smete da napravite ovu grešku
Iako se nasleđivanje pokretne imovine, poput automobila, novca na bankovnim računima, nakita ili umetničkih dela, u narodu često doživljava kao znatno jednostavnije od nasleđivanja kuća i stanova, praksa pokazuje potpuno drugačiju sliku.
Upravo se kod pokretnih stvari često javljaju najsloženiji porodični sporovi. Nesporazumi najčešće nastaju oko toga gde se imovina fizički nalazi, ko ima pravo da je koristi do okončanja ostavinskog postupka, da li se ona uopšte mora prijaviti, kao i kako dokazati da je određeni vredan predmet zaista pripadao preminulom.
Kako bi se izbegle neprijatne situacije, važno je upoznati se sa pravilima koja uređuju nasleđivanje pokretne imovine u Republici Srbiji.
Šta se smatra pokretnom imovinom?
U pravnom smislu, pokretna imovina obuhvata sve stvari koje nisu nepokretnosti, a koje su se u trenutku smrti nalazile u legalnom vlasništvu ostavioca.
Za ovu imovinu važe ista osnovna pravila nasleđivanja kao i za nekretnine. Ukoliko postoji punovažan testament, primenjuje se testamentarno nasleđivanje. U slučaju da testament ne postoji ili ne obuhvata celokupnu imovinu, primenjuje se zakonsko nasleđivanje po naslednim redovima, uz poštovanje prava na nužni deo najbližih srodnika.
Glavna razlika u odnosu na nepokretnosti jeste to što se za pojedine pokretne stvari vlasništvo ne vodi kroz formalne registre, ali to ne umanjuje njihov pravni značaj.
Kako izgleda postupak nasleđivanja?
Da bi se vlasništvo nad pokretnom imovinom legalno prenelo na naslednike, neophodno je sprovesti ostavinski postupak.Postupak podrazumeva nekoliko koraka:
- pokretanje ostavinskog postupka pred javnim beležnikom;
- utvrđivanje i popis celokupne zaostavštine;
- davanje nasledničkih izjava i pokušaj dogovora o podeli imovine;
- donošenje Rešenja o nasleđivanju.
Tek kada rešenje postane pravosnažno, naslednici mogu da sprovedu administrativne postupke, poput prenosa vozila ili raspolaganja novcem na bankovnim računima.
Nasleđivanje automobila
Kada je reč o automobilima i drugim motornim vozilima, zakon jasno propisuje da korišćenje vozila ne znači i vlasništvo.
Automobil ulazi u zaostavštinu isključivo na osnovu toga ko je kao vlasnik upisan u saobraćajnoj dozvoli i evidenciji Ministarstva unutrašnjih poslova, bez obzira na to ko ga je koristio ili održavao.
Po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, naslednici mogu:
- da vozilo prenesu na jednog naslednika,
- da ga prodaju i podele novac,
- ili da ostanu suvlasnici, što je u praksi ređa situacija.
Promena vlasništva obavlja se u nadležnoj policijskoj upravi uz obavezno prilaganje pravosnažnog rešenja o nasleđivanju.
Šta se dešava sa novcem na računima?
Kod bankovnih računa pravila su znatno stroža.
Onog trenutka kada banka dobije zvanično obaveštenje o smrti klijenta, svi njegovi računi, tekući, devizni i štedni, automatski se blokiraju.
Bračni drug, deca, pa čak ni osobe koje su imale ovlašćenje po računu za života ostavioca, nakon njegove smrti više ne mogu da raspolažu sredstvima, jer sva ovlašćenja tada prestaju da važe.
Isplata novca i gašenje računa mogući su isključivo na osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju.
Nakit, umetnička dela i dragocenosti česti krivci za sporove
Podela umetničkih dela, porodičnog nakita i drugih dragocenosti često predstavlja najkompleksniji deo ostavinskog postupka.
Najveći problemi nastaju prilikom dokazivanja vlasništva i procene vrednosti predmeta. Situacija može biti dodatno komplikovana ukoliko umetničko delo ima status kulturnog dobra, jer tada podleže posebnim propisima.
Ako naslednici ne mogu da postignu dogovor, u postupak se uključuju stručni procenitelji koji utvrđuju tržišnu vrednost imovine kako bi podela bila pravična.
Najčešće zablude o pokretnoj imovini
U praksi i dalje postoje brojna pogrešna uverenja koja često dovode do porodičnih sporova.
Jedna od najčešćih zabluda jeste da pokretna imovina manje vrednosti ne mora da bude prijavljena tokom ostavinskog postupka. To nije tačno, jer sva imovina treba da bude obuhvaćena postupkom kako bi prenos vlasništva bio zakonit.
Takođe, nije tačno da osoba koja koristi automobil ili ima ovlašćenje na bankovnom računu automatski stiče pravo vlasništva.
Čak i predmeti koji nemaju veliku materijalnu vrednost, ali imaju veliki sentimentalni značaj, mogu postati predmet spora ukoliko nisu evidentirani u ostavinskom postupku.
Kada je potrebno angažovati advokata?
Iako se većina ostavinskih postupaka završi sporazumno, postoje situacije kada je stručna pravna pomoć neophodna.
Konsultacija sa advokatom preporučuje se ukoliko postoji spor oko toga šta čini zaostavštinu, ako neki od naslednika koristi ili otuđi pokretnu imovinu bez saglasnosti ostalih ili kada je reč o imovini velike vrednosti.
U takvim slučajevima pravovremeni pravni savet može sprečiti dugotrajne i skupe sudske postupke.
Na kraju, uspešno nasleđivanje pokretne imovine najviše zavisi od dobre informisanosti, spremnosti naslednika na dogovor i pravilno sprovedenog ostavinskog postupka.
Biznis Kurir
