Vozači ove države plaćaju benzin samo 1,20 evra: Evo kako im je to uspelo, dok drugi idu preko granice po gorivo
Dok se evropsko tržište energenata suočava sa novim talasima poskupljenja, slika na benzinskim pumpama širom kontinenta nikada nije bila složenija. Iako nestašice goriva u Evropskoj uniji zvanično nema, pogranična područja svedoče neobičnim prizorima: pumpe u jeftinijim državama ostaju ispražnjene pod naletom vozača iz susednih zemalja koji beže od visokih cena.
Hrvatska se trenutno nalazi u donjoj trećini lestvice po skupoći goriva, ali četiri države članice i dalje nude povoljniju vožnju. Apsolutni rekorder je Malta sa cenom od 1,21 evro, što je rezultat vladine intervencije i zamrzavanja cena uprkos tržišnim pritiscima. Pored Malte, dizel je jeftiniji još samo na Kipru, u Sloveniji i Slovačkoj, dok preostalih 20 država članica beleži znatno više cene na pumpama. Na suprotnom kraju nalazi se Nemačka sa cenom od 2,13 evra, a prate je Italija, Danska i Holandija.
Prava slika životnog standarda, međutim, ne leži u samoj ceni litra goriva, već u njenom odnosu prema prosečnoj plati. Dok prosečan Hrvat sa svojim primanjima može kupiti oko 950 litara dizela, njihov sused Slovenac je u prednosti na oba fronta — uživa nižu cenu goriva i višu platu, što mu omogućava kupovinu čak 1.218 litara. Zanimljivo je da visoka cena goriva u Nemačkoj „pojede“ dobar deo standarda, jer Nemac, uprkos plati koja je za 1.000 evra viša od slovenačke, može sebi da priušti tek jedan rezervoar goriva više od Slovenca. Ovu oštru statističku sliku evropskog džepa precizno je ogolila analiza Dine Goleša u Dnevniku Nove TV.
"Slovenac taj trošak pokrije za samo šest i po sati rada“
Austrija se u ovom poređenju nameće kao apsolutni pobednik srednje Evrope. Iako ih litar dizela košta 1,82 evra, visoka primanja omogućavaju Austrijancima kupovinu čak 1.668 litara mesečno. Taj odnos kupovne moći i cene goriva u celoj Uniji nadmašuju jedino Holandija i Luksemburg. S druge strane, Italijani se, uprkos solidnim platama, bore sa cenom od 2,9 evra po litru, što značajno opterećuje njihov budžet i stavlja ih u nepovoljan položaj u odnosu na alpske susede.
Možda najplastičniji prikaz razlika u standardu daje izračun radnog vremena potrebnog za punjenje jednog rezervoara od 50 litara. Da bi natočio automobil "do vrha“, prosečan Hrvat mora da radi čitav radni dan — tačnije 8 sati i 23 minuta. Italijanu je za isto potrebno sat vremena manje, dok Slovenac taj trošak pokriva za samo šest i po sati rada. Austrijanac je u najpovoljnijoj poziciji — on može završiti pre ručka i napuniti rezervoar za svega 4 sata i 48 minuta, dok je Mađarima za taj luksuz potrebno čak 58 minuta rada više nego Hrvatima.
Kada se u računicu uključi potrošnja od šest litara na 100 kilometara, dolazi se do podataka koji su gotovo šokantni. Sa jednom mesečnom platom Italijan može preći 12 odsto više kilometara od Hrvata, Slovenac 28 odsto, a Nemac 34 odsto. Austrijski standard ponovo dominira jer njihova plata pokriva čak 75 odsto veću kilometražu od hrvatske. Ovi procenti jasno pokazuju dubinu razlika u mobilnosti građana unutar naizgled jedinstvenog evropskog tržišta, gde put nije isti za sve.
Na kraju, prosečan Hrvat sa svojom platom može godišnje preći 15.913 kilometara, što se gotovo poklapa sa prosečnom godišnjom kilometražom automobila u toj zemlji. Ova surova računica otkriva bolnu istinu — prema trenutnim cenama i primanjima, građani zapravo rade čitav jedan mesec godišnje samo kako bi pokrili troškove vožnje i ostali u pokretu. Dok Evropa vozi različitim brzinama, hrvatski vozači plaćaju visoku cenu svojih putovanja.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
