Najveći troškovi koje podstanari prave stanodavcima: Ako ovo primetite šteta je neizbežna, a mnogi od njih i pobegnu bez najave

Izdavanje nekretnina poslednjih godina važi za veoma profitabilan posao, zbog čega se često stiče utisak da stanodavci bez mnogo truda svakog meseca ostvaruju siguran prihod od kirije. Ipak, iza te slike kriju se brojni izazovi koji ovaj posao mogu učiniti daleko složenijim nego što deluje na prvi pogled.

Predsednik Udruženja stanodavaca Srbije Dragan Cvijetićanin izjavio je za 4zida da se u poslednje vreme sve češće dešava da zakupci iznenada napuste stan, ostavljajući ne samo dug za kiriju i račune, već i značajno oštećenu nekretninu. On ističe da ugovor o zakupu u takvim slučajevima često nema veliku praktičnu vrednost, jer vlasnici teško mogu da naplate potraživanja.

- Privatne tužbe dugo traju, a prvi problem je što stanodavci uglavnom ne znaju gde je zakupac otišao. Podaci iz lične karte često nisu od pomoći jer ljudi menjaju mesto boravka. Čak i kada se sudski postupak završi u korist vlasnika stana, dug najčešće ostaje nenaplativ jer dužnik nema posao ili sredstva - objašnjava Cvijetićanin.

Ko su odbegli podstanari

Prema njegovim rečima, ne postoji jasan obrazac ponašanja ovakvih zakupaca. Neki redovno izmiruju obaveze nekoliko meseci, a zatim nestanu bez traga, dok drugi već posle prvog meseca napuste stan. Češći su slučajevi napuštanja nameštenih stanova, dok se iz praznih nekretnina ređe iseljavaju bez najave, jer je logistika selidbe zahtevnija.

Veći broj prijava stiže iz velikih gradova, dok su u manjim sredinama ovakvi slučajevi ređi, jer se ljudi uglavnom međusobno poznaju. Najčešće je reč o samcima, dok su parovi i porodice znatno ređe među „odbeglim“ zakupcima.

- Najmanja šteta je kada zakupac samo ne plati kiriju. Problem nastaje kada se ne izmiruju komunalni troškovi mesecima, jer tada sve obaveze padaju na teret stanodavca. Uz to, stan često ostaje u lošem stanju. Najčešći razlog bežanja je šteta u stanu, bilo namerna ili slučajna, kao i nagomilani dugovi - kaže Cvijetićanin.

Depozit kao vid zaštite

On navodi da bi idealno rešenje za stanodavce bilo uzimanje depozita u visini tri mesečne kirije, kako bi se pokrili eventualni troškovi u slučaju iznenadnog iseljenja. Međutim, priznaje da je takav iznos danas teško naplativ i da bi bio nepravičan prema korektnim zakupcima.

- Česta greška je vezivanje depozita za visinu kirije, dok bi zapravo trebalo da bude vezan za iznos komunalnih troškova, kako bi se stanodavci zaštitili od neodgovornih zakupaca - smatra Cvijetićanin.

Prema podacima portala 4zida, prosečna mesečna kirija za jednosoban stan u Beogradu trenutno iznosi oko 390 evra, dok se garsonjere izdaju za oko 310 evra. Dvosobni stanovi u prestonici koštaju oko 660 evra mesečno.

U Novom Sadu, najmanji stanovi iznajmljuju se za oko 275 evra, dok cena jednosobnih stanova dostiže nivo garsonjera u Beogradu. U Kragujevcu je mesečni najam garsonjere oko 205 evra, a jednosobnog stana oko 245 evra, dok su u Nišu cene oko 240 evra za garsonjeru i 270 evra za jednosoban stan.

Neprijatnost i ćutanje

Rezultati ankete 4zida ukazuju da uspešno izdavanje ne zavisi od sreće, već od dobre pripreme. Jasni dogovori, realna očekivanja, dokumentovano stanje stana i precizno definisana pravila pre useljenja značajno smanjuju rizik od problema.

Cvijetićanin dodaje da ne postoji tačna evidencija o broju „odbeglih podstanara“, jer mnogi stanodavci nerado govore o takvim iskustvima, osećajući nelagodu zbog toga što su prevareni.

- U takvim situacijama tužba često pada u drugi plan, jer vlasnici prvo moraju da ulože novac kako bi sredili stan, a istovremeno izmiruju dugove da bi izbegli izvršitelje. Sudski procesi su dugi i neizvesni, a neretko se završe bez naplate. Mnogi posle toga shvate da su izgubili i vreme i novac - kaže on.

Dodaje i da se neki stanodavci čak teše mišlju da je zakupac koji pobegne ipak manji problem od onog koji odbija da napusti stan, a pritom ne plaća ni kiriju ni račune, što je, kako kaže, posebna i izuzetno teška tema.

Biznis Kurir/24Sedam