Ko kod Branimira kupi pršutu i kulen, vrati se po još: Ljudi kupe manje količine, probaju i dođu da napune gepek

Šunke, kobasice, suva slanina i rebra, kulen, butkice, čvarci... Dugačak je spisak domaćih suhomesnatih proizvoda koji nastaju u poljoprivrednom gazdinstvu porodice Rakić iz Bačinaca kod Šida, koja od tog posla živi punih 40 godina.

Radni dan im traje od svitanja do kasno u noć, a da bi se proizvela hrana za 200 tovnih svinja od oko 200 kilograma, koje godišnje zakolju, prerade i osuše radi se po i duže od 12 sati dnevno.

- Farmu svinja imamo skoro 40 godina, a zadnje dve godine sin i snaja su osnovali svoje gazdinstvo i imaju farmu crnih svinja moravki. To je stara autohtona rasa svinja, slična magulici, čije je meso kvalitetnije od mesa belih svinja. Bele svinje imaju više mesa, a manje masnoće, a ove obrnuto, imaju više masnoće i manje mesa koje je boljeg kvaliteta. U jednoj klanici nam rade uslužno klanje, a mi imamo svoju preradu i sušaru. U zadnjih 10 godina povećali smo proizvodnju tako da godišnje zakoljemo oko 200 svinja od oko 200 kilograma i sve to osušimo i gotove proizvode uglavnom prodamo sa kućnog praga - priča Branimir Rakić za Kurir Biznis.

I hranu za svinje sami proizvode

Svu hranu za svinje na farmama proizvode na svojoj zemlji, jer je, kako Branimir kaže, jedino kada se ima zaokružen lanac proizvodnje moguće je da od tog posla cela porodica lepo živi.

- Ustajemo u ranu zoru da hranimo stoku, a onda se u preradi radi do kasno u noć. Radni dan traje 12 sati i duže. Osim supruge koja radi u školi niko drugi od nas ne radi nigde u firmi već svi radimo na gazdinstvu i od toga živomo. Obrađujemo 100 hektara zemlje i prodajemo višak svinja koje mi ne stignemo da preradimo. Imamo 60 belih krmača i 25 crnih moravki, na dva registrovana gazdinstva jedno preko puta drugog. Svinje koje idu u preradu hranimo troduplo duže nego koje idu u kalnicu. Da bi dobili kvalitenije zrelo meso za sušenje svinje hranimo najmanje godinu dana dok ne dostignu težinu od oko 200 kilograma - ističe Branimir.

On dodaje da prasiće i mlade svinje prodaju pečenjarama i pojedincima, jer se od njihovog mesa ne mogu praviti domaći proizvodi.

- Klanje i sušenje traje od novembra do marta, a posle se posvećujemo poljoprivrednim radovima i prodaji sušenih proizvoda. Po potrebi koljemo i tokom leta, jer smo modernizovali preradu, kupili smo komore za zrenje koje mogu i leti da obezbede temperaturu i vlažnost potrebnu za klalitetne proizvode, kao i letnju pušnicu u kojoj može da se reguliše temperatura. Imamo i komoru za gotove proizvode gde se čuvaju vakumirani proizvodi spremni za prodaju - kaže Branimir.

 Koliko traje sušenje mesa

Sušenje različitih suhomesnatih proizvoda ne traje isto i može da traje od osam dana do šest nedelja.

- Svinje koljemo svakih sedam dana i onda prerađujemo i sušimo. Sušenje kobasica traje osam dana, pečenice dve nedelje, šunka i slanina u pušnici stoje po dve nedelje. Slanina stoji od četiri do šest nedelja u soli, a onda ide 24 sata na odsoljavanje i ceđenje, pa tek onda ide u pušnicu na hladan dim. Svaki drugi dan se loži. Jedn dan se meso dimi, jedan ne. Kobasicama tri do četiri dima, slanini i šunki i po 10 dimova. Onda proizvod ide na sazrevanje i kači se na mesto gde cirkuliše vazduh, a nije velika vlaga, i tek se onda pakuje. Sazrevanje traje od 15 do 20 dana, a kulenu treba i po tri meseca. Sve se radi na tradicionalan način, ništa brzinski i zato treba dugo vremena da bi meso moglo da bude kvalitetno i dugotrajno - objašnjava Branimir i dodaje da šunka može da stoji i po dve godine, a slanina i kulen po godinu dana.

Svoje proizvode Rakići prodaju u lokalu na pijaci u Šidu i na većim manifestacijama na kojima su pokupili brojne medalje i priznanja za kvalitet.

- Na tim sajmovima podelimo flajere i ljudi nas zovu, neki dođu na kućni prag da kupe, a nekima pošaljemo poštom pošto su to dugotrajni proizvodi. Reklamiramo se malo na internetu i na društvenim mrežama i sa dobrim kvalitetom smo se pročuli. Ko jednom kupi dođe ponovo. Dešvalo se da ljudi dođu prvo da kupe neku manju količinu, a kada se uvere u kvalitet dođu i kupe veću kolićinu za celu godinu. Bukvalno napune automobil i odu. Ali oseti se i besparica. Mi zbog kvaliteta nismo izgubili mušterije ali primećujemo da kupuju manje nego ranije. Zbog toga nismo ni dizali cene tri godine, a čak smo neke i spustili. Na primer šunka je po kilogramu koštala 3.000 dinara, a sada joj je cena 2.500 - kaže Branimir.