Prabaka je "kriva" što je Željko pokrenuo biznis sa vodnjikom: Živela je 103 godine i učila decu da je piju sa medom

Kad se pomene selo Mačkat u opštini Čajetina svi prvo pomisle na pršutu i trdicionalne suhomesnate proizvode, ali kako stvari sada stoje uskoro bi ovo mesto moglo biti čuveno i po još jednom tradicionalnom, pomalo nepravedno zapostavljenom piću - vodnjici.

Mušterije se vraćale po još vodnjike

- Bilo je lepo na sajmu, imalo je mušterija. Neki koji su prvog dana kupili vodnjiku, vraćali su se da kupe još. Ljudi prepoznaju šta je kvalitetna roba i hteli su da kupe dok je plilika. Govorili su mi gde ćemo posle da vas nađemo, bolje da uzmemo dok ste tu. Sajam je odlično organizovan i mali proizvođači mogu da dođu do izražaja - počinje priču za Biznis Kurir Željko Stojanović.

Priznaje i da je pčelarstvo i proizvodnja meda primarna porodična delatnost, kojom je još pre 30 godina počeo da se bavi njegov otac, dok su proizvodnju vodnjike i kupinovog vina od pre tri godine započeli Željko i njegov sin.

Pčelarstvo primarni posao

- Imamo 150 košnica i selimo ih po potrebi, zavisno do paše. To je godinama bila primarna delatnost, a sada moj sin i ja polako širimo delatnost na proizvodnju vodnjike i kupinovog vina. U našem kraju ima dosta kupina i mi od proizvođača proberemo prvoklasne plodove da bi dobili dto bide doba rproizvod. U kupinovo vino dodajemo med koji mu daje lepu notu koja ubija oporost - kaže Stojanović.

Poljopriverdno gazdinstvo Stojanović godišnje proizvede oko tri tone meda od bagrema, lipe, suncokreta i livadskog.

- Prodajemo ga komšijama i robdini - to je prvi krug prodaje. Imamo i maloprodajni objekat na Zlatiboru u blizini Čigote gde plasiramo dosta meda. Imamo i stalne mušterije po Užicu, a prodajemo ga i na veliko Udruženju pčelara. Mi stojima iza toga da je ono što je pčela donela da je to i u tegli. Ako ga kupuje komšija od mene, koji najbolje zna šta ja radim, onda je to potvrda kvaliteta. Cene tegle meda s ekreće od 1.000 dinara za suncokret i lipu, 1.300 dinara za livadski, pa do 1.400 dinara za bagremov - ističe Stojanović.

Godišnje proizvodu 2.000 litara vodnjike

Dok je proizvodnja kupinovog vina u začetku i godišnje Stojanovići naprave oko 300 litara, sa vodnjihom je biznis na višem nivou.

- Cena boce od pola litra kupinovog vina je 500 dinara. Boce su lepo dizajnirane i vino je kvalitetno i prodajemo ga komšijama i po sjamovima. Što se vodnjike tiče godišnje proizvedemo 2.000 litara i sve prodamo. Trudimo se da kvalitet bude dobari i nemamo problema što se tiče plasmana. Prodajemo je po sajmovima, imamo i stalne mušterije na Zlatoboru. Vodnjiku pravimo od plodova koje imamo u našem okruženju, od kleke, divljih krušaka, divljih jabuka, šipuraka, drenjina, gloga i trnjina - priča Željko.

Izvorska voda i darovi prirode

On objašnjava i kako nastaje ovo piće kome su od davnina pridavana razna lekovita svojstva.

- Uzmemo izvorsku vodu i u nju stavimo sve plodove i držimo ih u njoj i kada počne da rezi tada je vodnjika spremna za upotrebu. Proce

  dimo je, sačekamo malo da se isfiltriraju sitni ostaci od voća da bude baš prva klasa. I onda je pakujemo u flaše. Vodnjika sama po sebi ne sadrži mnogo prirodnog šećera i to zanju svi koji zanju šta je vodnjika. Nekome ko nije navikao na taj ukus, preporučujemo da doda malo meda u čašu, razmuti i popije, a ako mu je prejak ukus može i da je razblaži sa vodom - objašnjava Željko Stojanović.

Prabaka učila decu da piju vodnjiku

U Zlatiborskom kraju, kako kaže Željko, vodnjika se pravila i pila od davnina, pošto svaki plod od koga se pravi ima neki pozitivan efekat na zdravlje.

- Kod nas je to tradicija. Oduvak su ljudi kod nas zimi pili po čašu-dve vodnjike dnevno za imunitet. I svi su bili zdavi. Moja prabaka je uvek pila vodnjiku i živela je 103 godine. Ona me je učila od malena da pijem vodnjiku. Zbog nje je pijem sa medom jer je ona to smislila da bi me ubedila da je pijem zbog zdravlja - kaže Željko.