Brankica Janković: Žene iznad 55 najteže nalaze posao! Na drugom polu je "Generacija Z"
U društvu koje favorizuje mladost i brzinu, čitave grupe građana postaju "nevidljive" onog trenutka kada pređu određenu starosnu granicu ili tek pokušavaju da zakorače u svet rada. O tome ko teže dolazi do posla, zašto je "ageism" (starosna diskriminacija) opasan po stabilnost društva i zbog čega je važno da mladi poznaju svoja prava, na Kopaonik biznis forumu razgovarali smo sa Brankicom Janković.
Kome je teže da se zaposli u Srbiji posle 50. godine, muškarcima ili ženama? Šta nam govore podaci i kakvo je stanje na terenu?
- Podaci su jasni - ženama je znatno teže. Iako je proteklih godina došlo do smanjenja stope nezaposlenosti u skoro svim uzrastima, kategorija žena starijih od 55 godina ostaje jedna od najteže upošljivih grupa. To je poražavajuće, jer govorimo o populaciji sa ogromnim znanjem, iskustvom i kapacitetima. Mnoge od tih žena su decenijama radile u različitim sferama, često "od jutra do sutra", ali im je danas izuzetno teško da formalno izađu na tržište rada. Posebno su ugrožene žene sa sela koje su radile čitav život, a i dalje ne ostvaruju prava iz radnog odnosa jer nisu bile deo formalnog tržišta. Javne politike moraju mnogo više pažnje posvetiti upravo ovoj grupi. Naravno, ni muškarcima nije jednostavno, ali kod njih to više zavisi od same profesije. Kako se životni vek produžava, moramo stvoriti uslove za duži radni angažman, ali uz svest da ne možemo sve poslove obavljati podjednako u svakom životnom dobu.
Starosna diskriminacija podriva društvenu stabilnost
Često se čini da je u javnom, ali i privatnom prostoru, lakše ostvariti ciljeve ako ste muškarac. Da li se žene i dalje suočavaju sa tim da se posmatraju kao "neko drugi"?
- Apsolutno. Iako smo na političkoj sceni imali značajne pomake i žene su obavljale najviše državne funkcije, to još uvek nije dovelo do suštinske promene u kulturnom okruženju. Pitanje ejdžizma (ageism) sam adresirala još pre petnaestak godina, a pre pet godina sam podnela i poseban izveštaj o diskriminaciji starih. Ejdžizam podriva društvenu stabilnost jer isključuje čitave generacije. Mi kao društvo nemamo luksuz da starije sugrađane posmatramo kao teret ili ljude koji su "završili svoju priču". Zamislite samo šta bi se desilo da svi stariji ljudi, koji kao pomažući članovi domaćinstva brinu o deci, unucima i komšijama, odluče da jedan dan štrajkuju. Ceo sistem bi stao. Moramo prilagoditi našu kulturu starenju i shvatiti da su stariji ljudi ključni resurs, a ne teret.
Najvažniji mešugeneracijiski dijalog
Pomenuli ste generaciju "baby boomera" koja je navikla da ćuti i trpi. Kako to promeniti?
- Naša kultura starenja je na nezadovoljavajućem nivou. Starije generacije često smatraju da uživanje u životu u njihovim godinama nije primereno. S druge strane, mi imamo tradiciju poštovanja starih u kućama koju ne smemo izgubiti, ali moramo kreirati modernu kulturu međusobnog uvažavanja. Najvažniji je međugeneracijski dijalog - pronalaženje strukturnih načina da se znanje, iskustvo, ali i emocije i energija, prenose sa starijih na mlađe.
Na drugom polu su mladi, "Generacija Z", koji tek počinju karijere. Koji je Vaš savet njima, kako da se izbore sa diskriminacijom na početku puta?
- Diskriminacija je veoma izražena i kod mladih. Često im se ne daje šansa jer "nemaju iskustva", a iskustvo je ono što se na tržištu najviše ceni. Tako dolazimo do apsurda da imate "zlatnu šansu" samo od 30. do 50. godine. Moj ključni savet mladima je: upoznajte svoja prava. Veoma me brine ukidanje predmeta Ustav i prava građana u srednjim školama, kao i to što su Građansko vaspitanje i Verska nastava izborni predmeti. Građansko obrazovanje mora biti obavezno. Škola je mesto gde se uči kako se postaje slobodan građanin. To je posebno važno za mlade žene koje su češće izložene diskriminaciji, neprimerenim šalama i nasilju - od digitalnog do fizičkog. One moraju jasno i glasno reći: "Ovo nije dopušteno". Ne postoji čarobni štapić, već samo edukacija i odlučnost da se diskriminacija prijavi.
· Reaguj