Vodeći ekonomista Svetske banke objasnio na Kopaonik biznis forumu: Evo šta rade intestitori u kriznim vremenima
Ričard Rekord, vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan, govorio je na Kopaonik biznis forumu o potencijalima industrijskih politika, šansama i rizicima za regionalnu ekonomiju, sa posebnim osvrtom na situaciju u Srbiji.
Industrijske politike su nešto, što je po njegovim rečima, nova normalnost, a na regionu je da izabere dobitnički model, što nije nimalo lako. Kao prečicu, naveo je što brže evrointegracije i konačno članstvo u EU.
- Ako bismo pokušali da damo kratku verziju trenutnih regionalnih izgleda, rekao bih - nisu loši, ali nisu ni sjajni. Jasno vidimo nastavak slabe eksterne tražnje, što je direktna posledica neizvesnosti o kojoj govorimo već više od godinu dana. To očigledno utiče na trgovinu i investicije, što je važno za region, a naročito za ekonomije poput Srbije. Interesantno je da u vremenima neizvesnosti investitori teže da "sede skrštenih ruku". Protok trgovine i investicija je znatno manji, ali svi u Evropi i dalje idu na odmor. Zbog toga ekonomije vođene turizmom, poput Albanije i Crne Gore, zapravo ne stoje loše. Dakle, svedoci smo svojevrsnog rebalansa unutar regiona.
Problem radne snage
Osvrnuo se i na paradoks da u regionu postoji problem nezaposlenosti, a da poslodavci teško pronalaze radnu snagu.
- Takođe je zanimljivo da vidimo kontinuirano oslanjanje na domaću tražnju, koja je sve više podstaknuta rastom plata i kredita. To možda i ne iznenađuje s obzirom na seriju podsticaja tražnje koje smo imali od kovida, preko energetske krize, rata, pa do inflacije. Ipak, brine nas to što takav model nije naročito održiv. Ako se ovakav rast nastavi, doći ćemo u poziciju povećanja eksternih neravnoteža. Zato je možda vreme da manje razmišljamo o strani tražnje i njenoj stimulaciji, a više o strani ponude. To nas vraća na ono što nazivamo "izazovom zapošljavanja" sa kojim se region sve više suočava. Postoji neverovatan paradoks u ovom delu sveta gde istovremeno imate relativno visoke stope nezaposlenosti, dok vam svaki poslodavac sa kojim razgovarate kaže da ne može da nađe radnike. Jasno je da nešto na tržištu rada ne funkcioniše kako treba.
Produktivnost ne prati rast plata
Poseban problem po njemu predstavlja i činjenica da plate u regionu rastu, ali da ih ne prati produktivnost.
- Prema našim procenama, jedinični troškovi rada trenutno rastu u proseku oko tri, četiri, pa i pet procenata godišnje, dok je u Srbiji rast produktivnosti na nivou rada verovatno bliži 2%. Ako se to nastavi unedogled, doći ćemo do tačke gde će konkurentnost biti značajno narušena. Glavni izazov je u tome što ne želimo samo dalje smanjenje nezaposlenosti i veće učešće radne snage, već su nam važni tipovi poslova - visokokvalitetni poslovi koji donose sve veću produktivnost. Kada pogledate rast produktivnosti, posebno u Srbiji, vidite da su glavni pokretači novi učesnici na tržištu, naročito strane direktne investicije (FDI), i konkurencija između produktivnijih i manje produktivnih firmi. Mnogo je manje onoga što zovemo rastom produktivnosti unutar samih firmi.
