Na koji iznos zarade se u 2026. plaća porez na dohodak građana: Ako ste prekoračili ovu cifru morate da izdvojite još novca
Građani koji su tokom 2025. godine ostvarili prihod veći od 5.439.096 dinara ulaze u režim godišnjeg poreza na dohodak građana i imaju obavezu da podnesu poresku prijavu, kao i da plate dodatni porez državi.
Ovaj iznos predstavlja trostruku prosečnu godišnju zaradu i prag nakon kojeg se aktivira obaveza obračuna godišnjeg poreza.
Prema rečima poreske savetnice Bojane Subotić, obaveza plaćanja poreza na dohodak građana proizilazi iz člana 87 Zakona o porezu na dohodak građana i odnosi se na širok krug poreskih obveznika.
- Rezidenti Srbije u obračun uključuju ukupne prihode koje su ostvarili, i u zemlji i u inostranstvu. Drugim rečima, za državljane i poreske rezidente nije važno gde je novac zarađen, već koliki je ukupan godišnji zbir. Sa druge strane, nerezidenti su dužni da obračunaju porez samo na prihode koje su ostvarili na teritoriji Srbije - navodi Subotić.
Ona dalje objašnjava da se godišnji porez ne obračunava po jedinstvenoj stopi, već po progresivnom principu.
- Na oporezivi dohodak do iznosa od 10.878.192 dinara, što predstavlja šestostruku prosečnu godišnju zaradu, primenjuje se stopa od 10 odsto. Sve iznad tog iznosa oporezuje se po višoj stopi od 15 procenata. To u praksi znači da neko ko je, na primer, imao oporezivi dohodak od 12 miliona dinara, plaća 10 odsto na 10.878.192 dinara, a 15 odsto na razliku od 1.121.808 dinara - kaže naša sagovornica.
Posebnu pažnju privlači poreska olakšica namenjena mlađima od 40 godina. Za ovu kategoriju poreskih obveznika predviđeno je dodatno umanjenje oporezivog dohotka u iznosu od 5.439.096 dinara. To praktično znači da mlađi građani počinju da plaćaju porez tek kada njihovi prihodi znatno premaše osnovni prag. Ipak, ova olakšica nije primenljiva na sve vrste prihoda, odnosi se isključivo na prihode od zarade, samostalne delatnosti, kao i autorskih i srodnih prava. Na primer, prihodi od izdavanja nepokretnosti ne ulaze u osnovicu za ovu poresku pogodnost.
Kada su u pitanju preduzetnici, mnogi svoju delatnost doživljavaju kao pravno odvojenu od sebe, pa prihod prikazan u poreskom bilansu posmatraju kao dobit „radnje“, a ne kao lični prihod.
Međutim, zakon ih tretira kao fizička lica koja obavljaju delatnost na tržištu. To znači da se dobit ostvarena iz preduzetničke delatnosti, kao i lična zarada koju su eventualno sebi isplaćivali tokom 2025. godine, uključuju u obračun godišnjeg poreza na dohodak građana.
Obaveze postoje i za poslodavce. Sva preduzeća koja su tokom 2025. godine isplaćivala zarade i druga lična primanja imaju dužnost da zaposlenima dostave potvrdu o isplaćenim prihodima na obrascu PPP PO.
Ipak, ovaj dokument građanima često ne daje potpunu sliku. Podaci su iskazani u bruto iznosima, dok je neoporezivi prag definisan u neto vrednosti. Zbog toga se onima koji ostvaruju natprosečne prihode savetuje da samostalno izračunaju ukupnu neto zaradu za celu godinu, kako bi proverili da li prelaze zakonski limit.
Postupak podnošenja prijave značajno je izmenjen od 2023. godine. Poreska uprava sada, na osnovu podataka iz zvaničnih evidencija, sama popunjava poresku prijavu i postavlja je na svoj portal najkasnije do 1. aprila. Na taj način deo administrativnog opterećenja prelazi na državu, ali odgovornost za tačnost i potpunost podataka i dalje snosi poreski obveznik.
Građani su obavezni da pregledaju unapred popunjenu prijavu, izvrše eventualne korekcije ili dopune ukoliko podaci nisu tačni ili potpuni, a zatim je elektronski podnesu preko portala Poreske uprave. Ukoliko to ne učine do propisanog roka, 15. maja 2026. godine, Poreska uprava će prijavu podneti u njihovo ime.
Rok za podnošenje prijave za prihode ostvarene tokom 2025. godine ističe 15. maja 2026, a do tog datuma mora biti izmirena i utvrđena poreska obaveza. Nakon isteka roka, na neplaćeni iznos obračunava se zatezna kamata, a može biti pokrenut i postupak prinudne naplate.
Biznis Kurir/Biznis.rs
