Posao koji se isplati: Jasna i Slavko uzgajaju i prodaju isti proizod već 30 godina, ovako se počinje od nule
U savremenim, neizvesnim uslovima, sve veći broj poljoprivrednika suočava se sa pitanjem opstanka. Prilagođavanje tržištu i praćenje njegovih potreba postali su neophodni. Upravo to su na vreme prepoznali Jasna i Slavko Urošević iz mačvanskog sela Zasavica jedan, koji se poljoprivredom bave čitav život.
Na svom imanju obrađuju oko hektar i po zemlje, na kojoj se smenjuju kukuruz i pšenica. Kukuruz uglavnom koriste za ishranu desetak svinja koje gaje za sopstvene potrebe. Pre tri decenije bavili su se živinarstvom, ali su okolnosti navele porodicu na promenu pravca.
U isto vreme Slavko je ostao bez posla u mačvanskom brodogradilištu, a objekat u kojem su držali matično jato kokošaka ostao je prazan. Tada se rodila ideja da započnu proizvodnju bukovače.
Iako bez prethodnog znanja, odlučili su da pokušaju. Krenuli su skromno, sa svega 30 džakova, kako bi proverili da li će se snaći u novoj proizvodnji. Početak im je bio uspešan, a danas, nakon tri decenije rada, proizvode bukovaču u čak 2.000 džakova.
Isti način proizvodnje godinama
Tokom svih ovih godina tehnologiju proizvodnje nisu menjali. Miceliju nabavljaju iz Ade, od proverenog proizvođača, dok kao podlogu koriste slamu. Slama se prethodno kvasi vodom, a zatim se u džak naizmenično slažu slojevi slame i micelije do samog vrha. Sa strane se buši oko 30 rupa, dok se vrhovi džakova zasecaju kako bi se izbacila suvišna voda i sprečilo truljenje slame.
- Izuzetno je važno da slama potiče od proizvođača koji ne koristi previše hemije. Ne sme dugo da stoji na njivi niti da bude izložena kiši. Najbolje je da se odmah nakon vršidbe balira i skladišti u senjaku - objašnjava Jasna.
Džakovi se najpre drže u tamnoj prostoriji, pri temperaturi od 18 do 20 stepeni, gde micelija prorasta kroz podlogu. Nakon toga prenose se u gljivarnik sa temperaturom od 20 do 24 stepena, gde započinje plodonošenje. U optimalnim uslovima, prvi grozdovi probijaju džak posle 21 dana, dok berba počinje oko 27 dana od setve.
Kada grozd sazri, bere se u celosti, a na istom mestu, nakon dve nedelje, pojavljuje se novo kolo. Berba se ponavlja do trećeg kola, u razmacima od oko 15 dana.
Cena nepromenjena godinama
Ubrana bukovača se pakuje u gajbe, čisti, zatim slaže u stiroporske tacne od 400 grama, oblaže folijom i obeležava deklaracijom. Proizvode plasiraju u veleprodaji u Šapcu.
- Cena je već oko šest godina ista i iznosi 120 dinara po pakovanju, dok je maloprodajna cena 500 dinara za kilogram - kaže Jasna za „Poljoprivrednik“.
Na samu proizvodnju značajno utiču vremenski uslovi. Visoke temperature nepovoljno deluju jer dolazi do isušivanja gljiva, a ni promenljivo proleće, kakvo je bilo ove godine, nije im pogodovalo. Nakon obilnih kiša dolazi do jakih isparenja, koja isušuju sadržaj džakova, pa se dešava da novo kolo potera, ali se ubrzo osuši, čak i uz ventilaciju u prostoru.
Dve setve godišnje
Proizvodnja bukovače zahteva mnogo ručnog rada, u koji su uključeni i Jasna i Slavko. Setva micelije traje svakodnevno tokom dva meseca i obavlja se dva puta godišnje, prvi put krajem februara, a drugi put sredinom avgusta.
Bukovača posejana krajem februara bere se od marta do jula. Nakon završetka berbe objekat se detaljno čisti i priprema za narednu setvu. Sprovodi se potpuna dezinfekcija, zidovi se kreče, a pod se pere hlorom pre unošenja novih džakova.
Druga setva počinje polovinom avgusta, a već u septembru stiže prvo kolo za berbu. Ukoliko se želi proizvodnja i u decembru, kada je potražnja najveća, setva mora biti intenzivna tokom dva meseca. U zimskom periodu neophodno je dodatno grejanje gljivarnika kaloriferom.
Pakovanje bukovače zahteva upotrebu mašine za sečenje folije. Gljive se vakuumski pakuju, a rok trajanja u frižideru je do sedam dana.
Uroševići smatraju da od ove proizvodnje porodica može pristojno da živi. Do pre desetak godina bili su među većim proizvođačima i svoje proizvode plasirali su na tržišta Beograda, Loznice i Šapca.
Jasna ističe da bi uvođenje sušene bukovače kao začina bila dobra prilika za nastup na bazarima i pijacama, jer bi kupcima mogli da ponude nešto drugačije. Ipak, za sada ostaju pri postojećoj proizvodnji koju su u potpunosti usavršili.
Interesovanje za bukovaču među potrošačima konstantno raste, kao i navike njene upotrebe u ishrani. Sve veći fokus na zdravu, kvalitetnu i prirodnu hranu ide u prilog ovoj proizvodnji, što potvrđuje i činjenica da Uroševići uspešno opstaju u ovom poslu već punih trideset godina.
Biznis Kurir/24Sedam
