Od iskušenika na Hilandaru do majstora: Marko pravi gusle - rad sa drvetom oplemenjuje čoveka

Gusle su jedan od simbola srpske kulturne i duhovne baštine. Ovaj jednostavni gudački instrument, sa jednom ili dve žice, vekovima je bio glas naroda, čuvar istorije, sećanja i identiteta. Iako se najčešće vezuju za Crnu Goru, gusle su zapravo srpski narodni
instrument, duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji i epskom pevanju.

Po završetku gimnazije upisao je DIF u Leposaviću, na Kosovu i Metohiji, ali unutrašnji glas je bio jači. Posle druge godine studija odlazi u manastir Hilandar sa željom da se zamonaši. Od septembra 2011. do marta 2013. bio je iskušenik, odnosno poslušnik na Hilandaru  pripremajući se za monaški život.

- Kako bi rekao jedan hilandarski monah: "Monaški život je lep i težak". Na Hilandaru se vreme meri drugačije, po vizantijskom načinu računanja vremena. Zimi se ustaje oko dva sata posle ponoći, leti oko četiri, ali za mene je dan počinjao još ranije. Kao crkvenjak, morao sam da budem u crkvi sat vremena pre službe, a pre toga da obavim kelijno pravilo, molitve koje mu je odredio duhovnik – prisetio se Marko.

 Prema njegovim rečima najkraća služba sa liturgijom traje četiri i po sata i predstavljaju veliki fizički i psihički napor.

- Legne se čim padne mrak oko šest, pola sedam uveče. Sve je precizno određeno - molitva, trpeza, poslušanja. Ako se iskoči iz tog poretka, gubi se smisao boravka na Hilandaru - objašnjava on.

Iako je silno želeo da postane monah Marko priznaje da je iscrpljenost učinila svoje. Nije mogao da spava, a onda je shvatio da Bog ima drugačiji plan za njega. Po blagoslovu igumana vratio se kući, ali iskustvo sa Svete Gore zauvek je promenilo njegov život.

- Veliko je to davanje Gospodu, ali i veliki Božiji blagoslov. Čovek tamo menja sebe iznutra. Život monaha je na prvi pogled monoton, ali samo gledano spolja. U srcu se dešava mnogo toga, čovek počne da sluša šta mu se dešava u umu i duši, što u savremenom svetu gotovo da ne primećujemo – rekao je naš sagovornik.

Povratak iz manastira

Po povratku iz manastira, Markov život je krenuo drugačijim putem. Zaposlio se najpre u Pošti, potom je jedno vreme proveo na privremenom radu u Češkoj i Nemačkoj, ali se vratio u Čačak. A, onda je počeo da izrađuje gusle. Kako kaže ta ljubav, zapravo, je počela mnogo ranije još tokom njegove prve posete Hilandaru 1996. godine. Tada mu je otac kupio kasetu sa guslarskom muzikom Saše Laketića.

- Tu kasetu sam slučajno našao i pustio tek kao tinejdžer, sa 11 ili 12 godina. Sećam se jeze koja me je podilazila i tananih osećanja dok sam slušao gusle. To je bilo potpuno drugačije od muzike koju sam dotad slušao - ispričao Marko.

Otac je, videći njegovu ljubav prema guslama, želeo da mu za 18. rođendan pokloni gusle, ali se to tada nije ostvarilo. Prve gusle Marko je kupio tek sa 28 godina, kod čuvenog majstora Mome Čabaka čiji je učenik postao.

- Bio sam očaran radionicom i samim procesom izrade. Sprijateljio sam se sa Momom, a on mu je nesebično prenosio svoje znanje. Posebnu zahvalnost dugujem i Svetu Bjelici iz Zrenjanina, koji mi je pomogao da opremim radionicu – dodao je on.

Kako se prave gusle

Za izradu gusala, objašnjava Marko, najčešće se koristi javorovo drvo koje nabavlja na Zlataru, Zlatiboru ili u Ivanjici. Drvo se seče u talpe i mora da se suši najmanje četiri do pet godina kako bi instrument imao dobar zvuk i kvalitet. Kada drvo odleži, sledi gruba obrada uz pomoć alata, a zatim dolazi najvažniji deo - rad sa dletom. 

- Tada se rade finese, rezbare ikonice, vrat i karlica, da gusle dobiju punoću. Na glavi gusala najčešće pravim konja ili jarca. Svaki detalj daje instrumentu dušu i jedinstvenost - objasnio je on.

Poseban izazov je zatezanje jareće kože, koja mora biti savršeno izbalansirana ni previše labava, ni prezategnuta kako bi gusle imale čist i lep ton. Ako se ne računa sušenje drveta i kože, za jedne gusle potrebno je između 15 i 20 radnih dana. Marko već pet godina samostalno izrađuje gusle i do sada je napravio više od 30 instrumenata. Iako je mastor za izradu gusala retko na njima svira.

- Da sam hteo da budem guslar, učio bih guslanje. Ovako sam se predao graditeljstvu - kaže uz osmeh.

Za njega su gusle poseban instrument upravo zbog svoje jednostavnosti. Radionica mu se nalazi na obali Zapadne Morave i opisuje je kao melem za dušu.

- Rad sa drvetom oplemenjuje čoveka i donosi unutrašnji mir – priznaje Marko.

Svoje instrumente predstavlja na društvenim mrežama i tako je upoznao suprugu suprugu Mariju sa kojom ima ćerku Višnju. A monaški
život?

- Ko zna možda se jednog dana kad ostarim vratim monaškom životu. Ne mora to da bude Hilandar možda postanem monah u nekom manastiru u Srbiji – iskren je Marko.

Biznis Kurir