Kolike su plate lekara i medicinskih sestara: Ovo su tačne brojke, vraćen topli obrok i regres, a biće i povećanja
Više od pola miliona zaposlenih u javnom sektoru od 1. januara 2026. godine počelo je da dobija uvećane plate za 5,1 odsto. Među njima su i lekari i medicinske sestre.
Prema podacima Ministarstva finansija i novim obračunima koji su stupili na snagu, januarsko povećanje od 5,1 odsto značajno je uticalo na osnovna primanja. Za zaposlene u zdravstvu, ovo su konkretne brojke koje su legle ili će leći na račune u 2026. godini:
- Doktor specijalista: Osnovna plata je sa prethodnih 168.520 dinara skočila na 177.114 dinara.
- Lekar opšte prakse: Zarada je uvećana sa 134.565 na 141.427 dinara.
- Medicinska sestra: Sa prethodnih 90.939 dinara, plata je porasla na 95.576 dinara.
Međutim, ovo nije kraj povećanjima. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar potpisao je početkom februara 2026. godine novi Protokol sa sindikatima, kojim je dogovoreno da se osnovica za obračun plata poveća za dodatnih 5 odsto počev od oktobra 2026. godine.
Pored toga, zaposlenima se vraća pravo na topli obrok i regres, koji su bili ukinuti još 2001. godine, što sindikati ocenjuju kao veliki pomak.
Ocena Fiskalnog saveta: "Uravnilovka"
Ključni problem je kompresija zarada (uravnilovka). Zbog snažnog rasta minimalne zarade i nedostatka korekcija na vrhu lestvice, razlika između plata najstručnijih kadrova i onih sa nižim kvalifikacijama se opasno smanjila.
- Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. Dok međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12. U Srbiji je zakonom o sistemu plata u javnom sektoru definisan raspon na 1:7,5. To i nije problem već to što je osnovica, sa kojom bi se množili propisani koeficijenti planirana suviše nisko, tek nešto iznad polovine minimalne zarade. To znači da su najniži koeficijenti besmisleni jer bi svi zaposleni sa ovim koeficijentima primali istu, minimalnu zaradu, a stvarni raspon između najniže i najviše zarade u državi ne bi bio 1:7,5 već oko 1:4, što je ispod svakog evropskog standarda - upozoravao je 2019. godine Fiskalni savet.
- Kompresija plata prerasla je u jedan od ključnih strukturnih rizika po funkcionalnost javnog sektora, jer direktno podriva sposobnost države da privuče i zadrži ključne stručne i upravljačke kadrove - navode u Fiskalnom savetu.
Biznis Kurir/Blic
