Koliko Srbi godišnje troše na kese u marketima: Kad vidite ovu računicu u nabavku više nećete bez torbe
Kupovina u Srbiji poslednjih godina gotovo da ne prolazi bez dodatnog izdvajanja novca za plastične ili papirne kese. Ova praksa uvedena je kako bi se smanjila upotreba jednokratne plastike i podstaklo korišćenje cegera i višekratnih torbi, ali njihove cene znatno variraju u zavisnosti od prodavnice i politike lanca.
U većini supermarketa obične plastične kese koštaju od 10 do 20 dinara, dok čvršće, namenjene težim stvarima, dostižu 25 ili čak 30 dinara. Trgovinski lanci često prilagođavaju cene sopstvenim troškovima i ekološkim smernicama, pa se razlike mogu videti čak i između marketa koji se nalaze jedni pored drugih.
U radnjama sa garderobom, naročito u tržnim centrima, kese su estetski bolje urađene i kvalitetnije, pa im se cena najčešće kreće između 20 i 30 dinara, zavisno od brenda i veličine.
Mnogi potrošači smatraju da se ovaj izdatak brzo nakupi, posebno kod porodičnih kupovina. Zato sve više njih nosi svoje cegere ili reciklirane torbe.
Beograđanka Svetlana S. kaže da kese ne kupuje uopšte:
- Uvek imam svoj ceger. Ne želim da plaćam, pa makar bilo i pet dinara. Papirne kese mi tek nemaju smisla, pocepaju se pre nego što stignem kući.
Godišnji trošak na kese
Naizgled mali iznos po kesi tokom godine prerasta u ozbiljniji trošak. Ako neko kupuje po jednu kesu svaka dva dana po 20 dinara, mesečno to iznosi oko 300 dinara, odnosno najmanje 3.600 dinara godišnje.
Trgovci, međutim, na kesama ostvaruju značajan profit. Njihova nabavna cena za velike kupce iznosi tek 2 do 5 dinara, dok ih prodaju za 10 do 30 dinara. To znači da je razlika po kesi od 10 do 20 dinara, pa se po prosečnom kupcu godišnja zarada kreće oko 2.700 dinara. Kod velikih lanaca, sa stotinama hiljada kupaca mesečno, taj izvor prihoda dostiže milionske sume.
Reakcije potrošača i trgovaca
Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da ne postoji standard kada je reč o nabavci i prodaji kesa, sve zavisi od poslovne politike trgovaca i kvaliteta ambalaže. Podseća da su kese nekada bile besplatne, a danas, iako kupci nose logo trgovine i time služe kao reklama, sami ih plaćaju. Prema procenama, trgovci po kesi ostvaruju oko 30 odsto zarade.
Trgovci, s druge strane, naglašavaju da je naplata kesa u skladu sa evropskim regulativama i da ima za cilj smanjenje upotrebe plastike. Ipak, činjenica je da su kese, koje su nekada bile sitnica, postale izdvajanje koje se sve više oseća u budžetu domaćinstava.
Biznis Kurir/Kamatica
