Spas od restrikcija i kamenca: Kako do 60.000 litara besplatne vode godišnje i koliko košta ugradnja ovog sistema u dvorište

Klimatske promene, sve češće suše podsećaju nas na to koliko je voda dragocen resurs. Iako smo navikli da nam je pijaća voda uvek dostupna jednostavnim okretanjem slavine, njeno korišćenje za zalivanje bašte, pranje automobila ili slično predstavlja izuzetno neracionalno rasipanje. Rešenje ovog problema leži u praksi koja se u razvijenim zemljama odavno podrazumeva, a u Srbiji dobija sve više na značaju, sakupljanju kišnice.

Tvrdnja o sakupljanju desetina hiljada litara vode nije marketinški trik, već čista meteorološka i matematička činjenica. Računica je jednostavna, jedan milimetar padavina po kvadratnom metru površine daje jedan litar vode.

Srbija se nalazi u umereno-kontinentalnom pojasu, gde prosečna godišnja količina padavina iznosi između 600 i 800 milimetara, u zavisnosti od regiona. 

Sa prosečnog krova od 100 kvadratnih metara u Srbiji može se sakupiti oko 60.000 litara vode godišnje. Računica uzima u obzir prosečne padavine i neizbežne gubitke usled isparavanja i upijanja crepa.

Kako sistem funkcioniše?

Kišnica se sa krova sliva u oluke, prolazi kroz mehaničke filtere, koji uklanjaju lišće i grančice i odlazi u rezervoar, najbolje podzemni, zbog mraka i niske temperature koja sprečava razvoj algi. Zatim, pumpa pod pritiskom šalje vodu do slavina u dvorištu ili instalacija u kući (veš-mašine, toaleti).

Ova ogromna količina vode, koja bi inače bespovratno završila u kišnoj kanalizaciji ili stvorila bare u dvorištu, može se uhvatiti i iskoristiti za više od 50% kućnih potreba.

Kako funkcioniše sistem za sakupljanje kišnice?

Profesionalni sistemi se znatno razlikuju od nekadašnjih otvorenih buradi ispod oluka. Moderan sistem je zatvoren, higijenski i potpuno automatizovan. 

Krovne površine i oluci: Krov služi kao sabirna površina. Najbolji su krovovi pokriveni crepom ili limom, dok se zeleni krovovi ne preporučuju za sisteme pijaće vode jer zadržavaju deo vlage.

Mehanički filteri: Pre nego što voda uđe u rezervoar, ona prolazi kroz filtere koji se montiraju na olučne cevi. Oni odstranjuju lišće, grančice, mahovinu i krupnije nečistoće.

Rezervoar (cisterna): Može biti nadzemni ili podzemni. Podzemni rezervoari su apsolutni standard za ozbiljne sisteme (zapremine od 3.000 do 10.000 litara). Smešteni su u zemlji gde vlada konstantna temperatura od oko 10°C, u potpunom mraku, što trajno sprečava razvoj algi i bakterija.

Cirkulaciona pumpa: Pumpa koja automatski distribuira vodu iz rezervoara do potrošača u kući ili dvorištu, održavajući stabilan pritisak.

Sistem preliva: Ukoliko dođe do ekstremnih pljuskova i cisterna se napuni, sistem poseduje prelivnu cev koja višak vode bezbedno odvodi u drenažni sistem ili gradsku kanalizaciju.

Ključni benefiti korišćenja kišnice

Prednosti ovakvog sistema mogu se podeliti na ekonomske, praktične i ekološke.

Voda savršenog kvaliteta za biljke i uređaje

Kišnica je po svojoj prirodi meka voda, što znači da u sebi ne sadrži hlor niti kamenac (kalcijum i magnezijum). Zbog toga je apsolutno savršena za zalivanje biljaka i travnjaka. Takođe, ukoliko se kišnica sprovede do veš-mašine, kamenac se više nikada neće taložiti na grejačima, a potrošnja deterdženta i omekšivača smanjuje se za čak 50%.

Nezavisnost tokom letnjih suša

Tokom jula i avgusta, mnoga naselja u Srbiji suočavaju se sa restrikcijama vode ili drastičnim padom pritiska u mreži. Sa rezervoarom od recimo 5.000 litara u dvorištu, vaše domaćinstvo postaje energetski i komunalno nezavisno.

Ušteda pijaće vode i novca

Korišćenjem kišnice za ispiranje toaleta, pranje veša, pranje automobila i zalivanje dvorišta, smanjujete potrošnju dragocene pijaće vode sa gradske mreže za impresivnih 50%.

Prevencija poplava u dvorištu

Zadržavanjem velike količine vode tokom jakih pljuskova, rezervoari sprečavaju preopterećenje lokalne kanalizacione mreže i stvaranje blatnjavih bara oko vaših temelja.

Koliko košta ugradnja i koliko se može uštedeti

Investicija u sakupljanje kišnice zavisi od vaših ambicija.

Ukoliko želite da sakupljate vodu isključivo za zalivanje travnjaka i bašte, dovoljni su vam nadzemni PVC rezervoari, cisterne ili burad zapremine 300 do 1.000 litara sa integrisanom slavinom. Ovaj sistem se isplati već u prvoj ili drugoj godini, a cena mu je od 200 do 300 evra.

Ukoliko želite profesionalni sistem koji je povezan na instalacije u kući, potreban vam je podzemni polietilenski rezervoar od oko 5.000 litara, filteri, pumpa i radovi na iskopu i povezivanju takozvanih dvojnih instalacija, odvojen sistem cevi za kišnicu i pijaću vodu.

Da li je isplativo u Srbiji?

Važno je napomenuti da je cena vode iz gradskog vodovoda u Srbiji, u poređenju sa Evropom, i dalje je relativno niska. Ukoliko godišnje uštedite 60 kubika vode (60.000 litara), direktna ušteda na računu iznosi između 4.000 i 8.000 dinara godišnje.

Gledano isključivo kroz račun za vodu, povrat profesionalne investicije deluje dugo. Međutim, stvarna ušteda leži u indirektnim benefitima:

• Produžen radni vek veš-mašine i bojlera zbog odsustva kamenca.
• Drastično manja kupovina hemijskih sredstava i deterdženata.
• Rast vrednosti i energetske efikasnosti vaše nekretnine.
• Neprocenjiva sigurnost i nesmetano funkcionisanje domaćinstva u danima kada su komšije pogođene restrikcijama vode.

Ugrađivanje sistema za sakupljanje kišnice odavno nije luksuz ili hir, već izuzetno inteligentan inženjerski potez. Pravilnim planiranjem, posebno ukoliko gradite novu kuću ili radite temeljnu adaptaciju dvorišta, ovaj sistem će vam obezbediti decenije komfora, autonomije i savršeno čiste vode za održavanje vašeg životnog prostora.

Biznis Kurir