Udruženi giganti sa Fruške gore: Samo izabrani mogu da prave Bermet, ostali ni da pomisle! Ne pije se svaki dan, a najčuvenije je vino Balkana
Na Međunarodnom sajmu vina, rakije, hrane i turizma u Beogradu, "Vinska vizija Otvorenog Balkana" značajno interesovanje privukao je štand Udruženja proizvođača aromatizovanog vina sa geografskom oznakom "Bermet", autentično vezan za Sremske Karlovce i proizvođače sa Fruške gore.
Iza naziva "bermet" stoji tradicija i stroga kontrola kvaliteta. Kako su nam objasnili domaćini na štandu, bermet nije tek proizvoljno aromatizovano vino, radi se o proizvodu koji podrazumeva tačno određene sastojke, tehnologiju i nišu upotrebe.
- Bermet je aromatizovano vino koje može da sadrži između 16 i 18 odsto alkohola, a pravi se sa različitim biljkama - rekla je Tamara Popov, predsednica Udruženja Bermet.
Među biljkama koje su obavezne izdvojene su četiri, majčina dušica, muskatni oraščić, pelin i sladić, dok ostalo začinsko bilje varira zavisno od proizvođača.
Tradicija, funkcija i upotreba
Na štandu su podvukli da bermet ima jasno definisanu ulogu u kulinarskom i društvenom kontekstu.
- Ovo vino se ne pije svaki dan, ono se konzumira posle obroka kao digestiv - glasila je jednostavna, ali važna poruka.
Na taj način Popov je naglasila da bermet nije zamena za svakodnevna suva vina, već specijalizovan proizvod koji se koristi u određenim prilikama.
Zaštita naziva i recepture
Posebno su istakli pravni i organizacioni okvir koji štiti bermet kao geografski i proizvodni entitet.
- Vrlo je važno reći da niko na svetu, osim članova Udruženja Bermet, ne može koristiti ovaj naziv. Geografski je zaštićen, kao i receptura - objasnila je Popov.
Naglasila je da je receptura standardizovana, propisano je koje osnovno vino se koristi, koja bilja su obavezna i koje tehnike aromatizacije čine tradicionalni bermet. To znači da pravo da nose naziv bermet imaju samo proizvođači registrovani u okviru udruženja, koji gaje vinovu lozu na području Fruškogorskog vinogorja.
Udruženje, ne pojedinačna vinarija
Važno je naglasiti da bermet nije proizvod jedne vinarije, već kolektivni brend koji okuplja više proizvođača. Kako nam je objašnjeno:
- Ovo je udruženje više vinara, pretežno iz Sremskih Karlovaca, ali ima i proizvođača iz Iriga, Banoštora. Samo proizvođač koji je na teritoriji Fruške gore i član udruženja može na etiketu staviti naziv ‘bermet’ - rekla je Popov.
Ova organizacija omogućava stvaranje zajedničkog standarda i zaštitu kvaliteta proizvoda, ali i brendiranje koje prepoznaje geografsku i kulturnu autentičnost regiona.
Ko su nosioci tradicije i šta je adut?
Na pitanje koji proizvođači posebno doprinose promociji bermeta, Popov je istakla nekoliko imena.
- Vinarija Verus Kiš je tradicionalna, postoje još od 19. veka i oni su najviše doprineli promovisanja bermeta - rekla je, dodajući da su tu i druge poznate oznake iz regije:
- Đurđić sa svojim ‘Crnim vitezom’, vinarija Kosović, Vinum, vinarija Kovačević, Dulka, vinarija Kurjak itd.
Svi ti proizvođači, kako je naglašeno, rade prema standardima i nastoje da zadrže visok nivo kvaliteta pre izlaska na tržište. Standardi kontrole su strogi, a bermet pre puštanja u promet mora da prođe hemijsku i senzornu analizu vina:
- Da bi vino uopšte moglo da se nazove bermet i kao takvo plasira na tržište, mora biti senzorno ocenjeno sa minimum 75 poena. Ne može se samo ‘zbućkati’, dodati sastojke i nazvati ga bermetom. Mora da postoji standard koji garantuje kvalitet - kaže Popov.
Ova procedura potvrđuje težnju proizvođača da zaštite ime i reputaciju proizvoda, ali i potrošače od nekvalitetnih imitacija.
Predstavnici su jasno poručili da bermet nije običan proizvod i da je svaka boca rezultat standardizovanog procesa i suptilnih zanatskih postupaka.
Biznis Kurir
