Šta ne ulazi u minimalac? Ako poslodavac ovo navede kao stavku, znajte da je to protivzakonito i mora posebno da se plati
Dok decembarska isplata donosi najveći minimalac u 2025. godini, već od januara stižu novi iznosi, nova cena rada i nova finansijska opterećenja za poslodavce. U decembru minimalac je najviši u godini i iznosi oko 62.000 dinara. Budući da ovaj mesec ima 184 radna sata, to automatski povećava iznos minimalca.
Minimalna cena rada za 2025. godinu iznosi 337 dinara po satu, a minimalac u decembru: oko 62.000 dinara neto. Kada se uporeti sa prethodnim mesecima, to izgleda ovako:
U oktobru je bilo 176 radnih sati, a minimalac je bio nešto viši od 59.000 dinara. U novembru sa 160 radnih sati, najnića plata išla je oko 54.000.
Zbog manjeg broja sati u novembru, radnici su tada dobili manje od 54.000 dinara, što pokazuje koliko satnica utiče na krajnji iznos.
Od januara novi minimalac
Minimalna cena rada od 1. januara iznosiće 371 dinar po satu. To je povećanje od 10,1 odsto u odnosu na 2025. godinu. Procene neto minimalca za 2026. godinu izgledaju ovako:
- 160 sati 59.360 din
- 168 sati 62.328 din
- 176 sati 65.296 din
- 184 sata 68.264 din
U mesecima sa najviše radnih sati, minimalna zarada prelazi 68.000 dinara, što će biti najviši iznos do sada.
Veće obaveze poslodavaca
Na osnovu prosečne plate od 146.564 dinara, postavljene su nove granice osnovica:
Najniža osnovica: 51.297 dinara
Najviša osnovica: 732.820 dinara
Zaposleni sa najnižim primanjima biće prijavljeni na višu osnovicu nego ranije, dok oni sa najvišim primanjima ulaze u veće poreske obaveze.
Neoporezivi deo zarade raste na 34.221 dinar, što menja obračun bruto plate i poreza.
Šta ulazi u minimalac, a šta ne?
Najveća zabuna među radnicima i dalje je ista: u minimalac ulazi samo osnovna cena rada po satu i broj odrađenih sati.
U minimalac ne ulaze topli obrok, regres, minuli rad, prekovremeni rad, noćni rad, rad praznikom, troškovi prevoza i putni troškovi.
Ako poslodavac tvrdi da su ovi dodaci "uračunati u minimalac", to je protivzakonito.
U javnom sektoru situacija izgleda drugačije jer se topli obrok i regres obračunavaju kroz koeficijent, pa se ne vide na platnom listu. To dovodi do nejasnoća, sudskih sporova i različitih tumačenja.
Troškovi rastu
Doprinosi na zarade u Srbiji i dalje su među najvišima u regionu: 19,9 odsto na teret radnika, 16,65 odsto na teret poslodavca.
Rast minimalca i osnovica znači veće opterećenje za poslodavce, naročito za mikro i mala preduzeća. Privreda upozorava da bi 2026. godina mogla biti jedna od najtežih, jer troškovi rastu brže od prihoda.
Gde ranici gube novac?
Najviše prijava odnosi se na kašnjenje troškova prevoza, "ugrađivanje" toplog obroka i regresa u minimalac, neplaćene prekovremene sate, traženje povraćaja dela plate poslodavcu, zloupotrebe prema zaposlenima sa invaliditetom, lažne prijave adresa radi većeg iznosa za prevoz.
Sve ovo predstavlja osnov za prijavu Inspekciji rada, Poreskoj upravi ili sindikatima.
Biznis Kurir
