Minimalna zarada u Srbiji dostigla rekordnih 62.000 dinara: Novembar donosi veće primanje radnicima - kako na to gledaju poslodavci, a kako radnici
Za radnike sa punim fondom od 184 sata, to znači da će u novembru primiti oko 62.008 dinara, odnosno približno 500 evra, što je oko 7.800 dinara više nego prethodnog meseca.
Iako je reč o najvećem minimalcu do sada, njegova realna vrednost i dalje zavisi od broja radnih sati u mesecu, pa će, na primer, u novembru, kada ima 160 radnih sati, iznositi oko 53.920 dinara, dok će u decembru ponovo biti oko 62.000.
Novo redovno povećanje minimalne zarade najavljeno je za 1. januar 2026. godine, kada bi minimalac trebalo da poraste za dodatnih 10,1 odsto, na oko 64.500 dinara, odnosno približno 550 evra.
''Većina poslodavaca podržava povećanje''
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi da su stavovi među privrednicima podeljeni, ali da većina ipak podržava povećanje minimalne zarade, iako to mnogima otežava poslovanje.
- Mi redovno pitamo naše članove kako oni gledaju na povećavanje minimalne zarade, ali to na poslodavce neće uticati. Većina je u redu sa podizanjem, s tim što, naravno, postoji deo poslodavaca koji imaju problema u poslovanju, poput onih koji zavise od povećanja drugih inputa poslovanja. Ali, bilo šta da se poveća s tim u vezi, poslodavcu je gotovo svejedno - ističe Atanacković.
On dodaje da su dve trećine poslodavaca podržale vanredno povećanje, dok je trećina bila protiv. Ipak, naglašava da je među domaćim privrednicima sve više onih koji ulaze u gubitke.
- Neke firme su već u gubicima kod ovog vanrednog povećanja, a tek će ih biti kada se realizuje i januarsko. Domaći privrednici koji jedva preživljavaju kod svakog povećanja idu u minus - upozorava Atanacković.
I dalje neki žive od plate do plate
Predsednik Samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović smatra da će povećanje minimalca neznatno popraviti materijalni položaj radnika, jer rast zarada obično prati i rast troškova života.
- Ovo povećanje minimalne zarade u neznatnoj meri poboljšava uslove, a pravi probleme. Plate su niske, troškovi visoki, a sa njihovim povećanjem obično usledi i povećanje potrošačke korpe - kaže Mihajlović.
On smatra da bi država trebalo da preduzme dodatne mere kako bi se ublažili efekti rasta cena.
- Jedna od mera bila bi da se cene zadrže na nivou pre najave povećanja zarade. Dugo se najavljuje i socijalna karta za najugroženije, što bi bilo od značaja. Potrebna je i povećana kontrola od strane inspekcije kako bi se bolje sagledalo kome povećanje zaista koristi - ističe on.
Mihajlović upozorava i na manjak motivacije među radnicima sa srednjom stručnom spremom, čije su zarade sada vrlo blizu minimalcu.
- To stvara dodatnu demotivaciju, jer razlika u primanjima gotovo da više neće postojati od januara. Stoga je poželjno da se nešto uradi i po tom pitanju - zaključuje predsednik sindikata.
Iako se minimalna zarada približava simboličnom pragu od 500 evra, sindikati podsećaju da razlika između minimalne plate i minimalne potrošačke korpe i dalje ostaje značajna. To znači da većina zaposlenih koji rade za minimalac u Srbiji i dalje žive od plate do plate.
BiznisKurir.rs
