Slušaj vest

U vreme praznika ne postoji bolji način da se familija i prijatelji okupe nego da to bude oko punog stola, a sva sreća, zemlja Srbija nema problem u takvim situacijama, prvenstveno znajući da se naša zemlja može pohvaliti šarenolikošću domaće kujne. Svaki kraj naše države ima nekog svog aduta na trpezi, a u ovom tekstu će se naći favoriti nekih od delova, kao i najlepša hrana (doduše i pića) koju domaćini i domaćice mogu izneti pred goste.

Vojvodina

Znajući da je srpska severna pokrajina multikulturalna i da se to ističe kao jedna od njenih najvećih posebnosti, jasno je da se i na kuhinju takvo štogod moralo odraziti. Sa uticajem nemačke, mađarske, ali i austrijske i slovačke kujne, ovde se stoga mogu pronaći recepti slični onima koje jedu ti narodi. Tako se recimo u Senti rado jedu gulaš, pileći paprikaš i supa sa knedlama, pudarska čorba, kao i pastirska tarana sa krompirom, štrudle savijačesa makom i orasima i ovčije kiselo mleko. U Kikindi se pak najradije sprema „nasuva“ tj. rezanci i jedu se sa makom, sirom, paprikom, krompirom... Na stolu se često nađe i popara, dok se u Iđošu hvale dobrim vinom, u Mokrinu isto čine sa mokrinskim sirom koji se sprema od kravljeg mleka, odmah nakom muže.

Dalje se u Bečeju dobro spremaju paprikaš i vojvođanska dudara (vrsta rakije), u Bačkom Petrovcu kulen, herovke, svadbarski kupus, a u Somboru domaća bačka žuta supa sa knedlama, rindflajš tj. kuvano meso sa sosevima od voća i povrća, dimljena bela riba, šnufnudle tj. testo sa grizom, gomboci, šnenokle itd. Tu su svakako i malo zaboravljena jela kao što su proja, kačamak, kruzovnica, taške, prepelica na divlji način i mnoga druga. Pored različitih vrsta višanja, takođe se diče i pripremom hrane od mesa svinja mangulica.

Centralna i Zapadna Srbija

Pod ovim prostorom se podrazumeva oblast između Drine i Velike Morave, na jugu do Kraljeva. Kao pretežno stočarski krajevi, dobro suvo meso kao pršuta i nezobilazni kajmak se ističu kao nosioci svih debata oko hrane u ovim krajevima i glavni razlozi da ih turisti posete.

Ako se krene od reona Dragačeva, tu se izdvaja proja iliti muruznica kako vole da navedu, dalje hleb spreman pod sačom i u pepelu takođe, sir, čvarci, pihtije, kavurma, svinjska, goveđa i ovčija pršuta, kao i slanina. Nezobilazne su pite, posebno gibanica, ali i savijača, gužvara, sa koprivama i zeljem. Tu su i čorbe sa povrćem, ali i koprivama, a zatim i mnoga kuvana jela od povrća, ali i ona zapečena u zemljanim loncima. Tu se računaju i svadbarski kupus, kao i sarma. Kombinacija povrća i mesa je nekada nezaobilazna, ali i povrća i mlečnih proizvoda kao kada je reč sa paprikom u pavlaci ili onom punjenom sirom. Među slatkišima se izdvaja jabučara, suvo voće, kompoti...

Kad dođemo do recimo Loznice, tamo možemo očekivati kvalitetne voćne rakije, posebno šljivovicu po kojoj je ovaj deo Srbije posebno poznat. Oko ovog grada se može probati i dobra jagnjetina, posebno ona ispod sača, zatim jagnjeća sarmica, pasulj prebranac, kuvano goveđe meso sa renom i čuvena lepinja sa kajmakom, kao i teleća glava u škembetu.

Dobro se jede i u Azbukovici, pogotovo tamošnji kačamak, a pored nekih već pomenutih jela tu je i jako dobro kupinovo vino. U Ljigu se diče hlebom iz furune, pastrmom, svinjskom pršutom, ali i prilično zaboravljenim pićima kao što su rasol i vodnjika i rakija prepečenica od Crvene ranke. U Čačku je poznato da se tamo neretko svrati na pečenje, ali pošto se dobro meso iz furune ili sa mangala može jesti u gotovo celoj Srbiji, Čačani se mogu pohvaliti i tikvanikom, kohom, bungurom, orašarom grilijašom. Kraljevčani obožavaju hleb i rado ga jedu uz kajmak, dok stanovnici Kosjerića i okoline uživaju u pretopu u lepinji, kosjerićkoj boraniji u maramici, prasetini iz crepulje, starim jelom kakvo je cicvara, ali i raznim vrstama slatkog od voća, doduše i samarluku i rakiji „mučenici“.

U i oko Gornjeg Milanovca se može probati jako lepa rakija komovica, sokovi od zove i trnjine, ali i podvarak, dok se Ivanjičani busaju u gradi sa odličnim suvim mesom, dobrom rakijom od šljive, sirom, kajmakom, ali i jelima od malina, koje su najkvalitetnije u ovom kraju, što je isti slučaj i sa naširoko poznatim ivanjičkim krompirom, od kog se spremaju mnogobrojna jela.

Pekmezi i džemovi koji se proizvedu u ovim krajevima su priča za sebe, pre svega zbog autohtonih vrsta šljiva kao što je recimo madžarka, a tu su i divlje kruške, šipurak, drenjine, divlje kupine...

Pored pomenutg pečenja od malopre, jedan od glavnih odlika ovog dela Srbije je svakako pečenje iz Stopanje, sela kod Kruševca, koje mnogi putnici namernici posete upravo zato da bi probali ovaj delikates, koji u ovom kraju ima poseban ukus.

Istočna Srbija

Deo naše zemlje koji je dobro ekološki očuvan takođe ima svoje adute, a ako se krene od Smedereva, tu se može pojesti dobra sarmica od vinovog lišća, riba na procep, smuđ i šaran, kao i čuveno vino Smederevka. U Boru se jede proja od masti, čorba od šćira i bondeu, a u Zaječaruvlaška pogača, salata orahnjača, pita sa zeljem i vlaški pileći paprikaš. Veliko Gradište ima da ponudi alasku čorbu i vlaški kačamak tj. mamaljigu, a od jela koja su se ranije koristila neretko se pominju bungur čorba, prga, žumraja, brašnjevik, čorba od belog luka, sudžuk, ajmokac.

Ovde se prave jela i od rena, divlje jabuke, pasulja gradištanca, ali je poznat i kačkavalj od mleka lipske ovce.

Raznovrsna srpska kuhinja ima šta da ponudi Foto: Youtube Printscreen

Južna Srbija

Sa dosta prava kuhinja ovog kraja može da nosi epitet „prave balkanske kujne“, a gradovi i okolna mesta istih mogu se pohvaliti mnogim specijalitetima.

Krenimo od Leskovca. Porečje ima odličnu viljamovku, Vučje vlasotinačko vino, a najpoznatija su svakako jela sa skare i čuveni leskovački roštilj. U Dimitrovgrad se svraća zbog punjenih crveno-sušenih paprika, sarmice od vinovog lista, proje sa livadskim zeljem, janije, sataraša, ljutenice, šopske salate. Mala opština Brus takođe ima šta da ponudi – tu su kupusnik, paprike punjene tikvenim semenom, medžganik, knedle sa šljivama, orahovača, lincura, kao i sokovi od voća, a posebno maline.

U Beloj Palanci se ne zaobilazi banica, a jede se i piperna kaša, pihtije od boba, ali i pilećih nogu, belmuž, ovčije ceđeno kiselo mleko, a ceni se i vino od šipka, kominjak, punjena paprika „vrtka“, pasulj sa suvom paprikom, jare pečeno u ilovači i mnoga druga jela. Valja pomenuti i zimnicu, od kojih je u ovom mestu najdraža kombinacija kiselog kupusa sa cveklom, kao i „ćisel zrel paradajza“ sa još po nečim sa strane.

Nišlije takođe ne gladuju, vole da se najedu dobrog čorbastog pasulja i prebranca takođe, jela od krompira i kiselog kupusa sa suvim mesom. Jede se i dobar roštilj od svinjskog, mlevenog junećeg mesa i piletine. Ovaj kraj je ipak najpoznatiji po paprikama, i to puzderkama.

Nekada se spremala klin čorba od aralike, mlečnica, ćufte od krompira, „ćisela“ turšija od voća, kafa od nauta (još jedna stvar zbog koje valja obići Belu Palanku). Ajvar iz ovih krajeva je nešto što se posebno ceni zbog pomenute paprike, a tu su i neke vrste pečuraka, a beru se i lepe mušmule i šeftelije.

Sandžak

Nije moguće napisati ovaj tekst, a ne pomenuti još jednog velikog igrača na prehrambenoj mapi Srbije, a to je Sadnžak, ili po nečijem mišljenu Jugozapadna Srbija.

Krenuvši od Prijepolja, može se pojesti lepa pita sa jufkama i heljdopita, potom pilav, uštipci, mantije, kuvana jaretina u mleku, ovčija pastrma, tvrdi sir i kajmak, ali i fini slatkiši kao što su tulumbe, baklave, alve, urmašice i gurabije. U Sjenici se diče pitom koturačom sa zeljem i paša-ćuftadom, ali su sir i ostali mlečni proizvodi izuzetno na ceni širom Balkana. Pasmina sjeničke ovce je nešto što se u kulinarskom svetu posebno poštuje, a samo meso, jardum i sir feta su priča za sebe. U Novom Pazaru, svojevrsnom trgovinskom centru, kupovina se neretko završava čašćenjem uz mantije, tufahije, jufčice i kadaif. U Novoj Varoši se jede lepa jufka, kombos kupus, urda, a kao pomalo zaboravljena jela su tu gumbur i varica, cicvara, heljdin kačamak.

Cene pečenja u pečenjarama Foto: Kurir Televizija, Kurir.rs/D.Č., Kurir.rs/D.Š.

Kosovo i Metohija

Što se tiče južne srpske pokrajine Kosova I Metohije, taj prostor kombinuje balkansku, tursku i mediteransku kuhinju, tako da je uticaj različitih kultura uzeo maha.

Jedno od jela je flija, koje se pravi od tankih sloveja testa i peče se uz pomoć ulja ili masti, ali su dobri i u spremanju sarmi i jela od jagnjetine. Mogu se pohvaliti i dobrim burekom, kakav se u celoj Srbiji retko gde može naći, a ova hrana se najbolje sprema u mestima kao što su Priština (flija, pite i sarme), Peć (čuveni ajvar), Prizren (tradicionalna jela sa krompirom i spanaćem) i Kosovska Mitrovica (burek i jela od jagnjetine). 

Pored svega navedenog i mnogo toga što bi još moglo da se napiše, zgodno je pomenuti i festivale hrane ovih krajeva, a redom od Vojvodine do Kosmeta biće pomenuto njih nekoliko:

  • Dani ludaje u Kikindi,
  • Kulenijada,
  • Dani krastavaca u Bačkom Petrovom selu,
  • Somborski kotlić,
  • Mudrijada u Lunjevici kod Gornjeg Milanovca,
  • Drinski gastro festival,
  • Sabor trubača u Guči,
  • Kupusijada u Mrčajevcima,
  • Srebrni kazan u Kraljevu,
  • Pečenjijada u Stopanji,
  • Alaske večeri u Velikom Gradištu,
  • Pasuljijada u Zaječaru,
  • Dani Brestovačke Banje,
  • Dani bureka u Nišu,
  • Dani paprike u Donjoj Lokošnici,
  • Dani banice u Beloj Palanci,
  • Leskovačka Roštiljijada,
  • Dani sjeničke pite,
  • Zlatarska sirijada.