Ruža je mnogima omiljeni cvet i opravdano se smatra kraljicom cveća i vrtova. Prema tradiciji našeg naroda, đul ili trendafil, kako je još zovu, simbolizuje mladost, ljubav, nežnost. Stilizovane ruže se mogu videti i u tradicionalnom vezu, duborezu i ukrasima obrednih hlebova, a od davnina su se koristile u medicini, ishrani i kao sirovina za parfeme zbog specifičnog i opojnog mirisa. A, taj skupoceni sastojak može se dobiti jedino iz njenih latica, i to samo iz određenih vrsta tzv. ruža uljarica, poput bugarske ruže.
Tim zanatom, proizvodnjom ružinog ulja i ružine vodice, se već sedam godina bavi Slavica Pavanić iz Aleksandrova. Na ideju da gaji ruže došla je, kaže, spontano kao ljubitelj specifičnih vrsta biljaka koje ne rastu u našim krajevima.
– U početku je krenulo kao hobi pošto 40 godina nisam živela na selu pa mi je kada sam se vratila na zemlju mojih roditelja trebalo vremena da se podsetim kako se šta radi. Sticajem okolnosti ova ruža je rasla kod moje bake u bašti. Tako sam 2016. zasadila 3.000 sadnica bugarske ruže – počinje svoju priču Slavica i navodi da je bilo muke dok nije došla do prve sadnice jer ih na našim prostorima ima jako malo.
Informacije o uzgoju je morala da prikuplja sa raznih strana pošto nema dovoljno literature ali je i pored toga rešila da je zasadi, a kasnije se u priču uključio i suprug.
– Prva zamisao je bila da pravimo eterično ulje i hidrolat. Ali kad je ruža procvetala i kada sam uzela latice u ruku, onda je došla ideja za druge proizvode, kao što su slatko, sirup, sirće i još neke kombinacije sa ukusima. Tako to ide kada nešto započneš, jedna stvar povuče drugu – konstatuje naša sagovornica.
RUŽINA VODICA
Pavanići su renovirali stare prostorije i šupe i izgradili nove da bi latice bile zaštićene od kiše i hladnoće. Bugarsku ružu zovu još i majska ruža jer cveta samo jedanput u toku godine. Polovinom maja počinje da cveta i berba obično traje do polovine juna. Počinje rano ujutru, oko pet, i završi se za 4-5 sati. Sveže cveće odmah ide u proces destilacije i tako se dobijaju etarsko ulje i ružina vodica. Кada je proizvodnja u pitanju, trebalo je teoriju pretvoriti u praksu.
Кako Slavica navodi, početna berba sa zasadom od 3.000 stabljika nije bila velika uzevši u obzir da je za litar ulja potrebno 4,5 tone cveta. Tek sa 11.000 stabljika ostvarili su berbu za 2,5 litre ulja. Ostatak od procesa destilacije iskoriste kao đubrivo za ružičnjak. Ova ruža je izuzetno interesantna pošto se u jednom periodu dana, od visoke temperature, ulje vrati iz cveta u koren da bi se cvet zaštitio da ne pregori.
Uzgajanje mirisne bugarske ruže je novost u Aleksandrovu. Кada krene berba, pomažu komšije, prijatelji, žene iz sela. Sada im dolaze i mladi berači iz drugih krajeva, jer im je sve to interesantno, a ujutru celo selo miriše na ruže.
– Pošto sam zaljubljenik zdravog stila života, zdrave hrane i prirodnog uzgoja biljaka, privlači me alternativna medicina pa volim da istražujem koje sve mogućnosti ove biljke daju – ističe Slavica koja ruže uzgaja i održava organskim metodama te dobijaju vodu i prehranu samo u onoj količini koja im je neophodna da opstanu.
Da bi ulje moglo da se koristi u medicinske svrhe, ruže ne prskaju ničim štetnim, već samo prirodnim starinskim metodama uništavaju lisne vaši, a i okopavanje je ručno. Zato su analize pokazale da se hidrolat po čistoći može piti. Od latica koje preteknu posle destilacije, Pavanići prave sapune, sirupe, slatko, ratluk od ruže, pa čak i koziji sir sa ukusom ruže.
– Proizvode pakujemo i izvozimo u Evropu, Ameriku, Кoreju, Rusiju, Кanadu. U Srbiji izlazimo na etno bazare da bi barem tako ljude upoznali sa ovim što radimo, ali od toga nema neke prodaje – iskrena je naša sagovornica.
PRODAJA I ZARADA
Iako se oglašavaju na društvenim mrežama, najzastupljenija je trgovina sa stranim kupcima.O tome da li je ovaj posao isplativ i održiv na duže staze Slavica kaže da su prve tri godine predviđene samo za održavanje i da prinosa tu nema.Tek kasnije kreće veća količina cveta koja daje prihod. Pored toga, i dalje je teško doći do sadnica ali pomalo ljudi počinju da se opredeljuju za ovu biljku. U celom procesu je bitna nega, održavanje i učenje.
Slavica je rada da pomogne svima koji žele i još radije daje savete početnicima da ne prave iste greške kao oni. Drago joj je kada se ljudi interesuju i krenu u proizvodnju i smatra da bi udruživanjem svi postigli više. Ono što bi značilo ovim inovativnim preduzetnicima je svakako pomoć države koja bi prepoznala uzgajanje bugarske ruže kao novu kulturu koja može da uspeva i na našim prostorima.
kurir.rs/ Glasosiguranika.rs
NE PROPUSTITE
