PAVANIĆI SE POSLE 40 GODINA VRATILI NA SELO I NAPRAVILI ČUDO: Njihovi proizvodi sada putuju u Ameriku, Kanadu, Rusiju, Koreju...

Ruža je mnogima omiljeni cvet i opravdano se smatra kraljicom cveća i vrtova. Prema tradiciji našeg naroda, đul ili trendafil, kako je još zovu, simbolizuje mladost, ljubav, nežnost. Stilizovane ruže se mogu videti i u tradicionalnom vezu, duborezu i ukrasima obrednih hlebova, a od davnina su se koristile u medicini, ishrani i kao sirovina za parfeme zbog specifičnog i opojnog mirisa. A, taj skupoceni sastojak može se dobiti jedino iz njenih latica, i to samo iz određenih vrsta tzv. ruža uljarica, poput bugarske ruže.

Informacije o uzgoju je morala da prikuplja sa raznih strana pošto nema dovoljno literature ali je i pored toga rešila da je zasadi, a kasnije se u priču uključio i suprug.

– Prva zamisao je bila da pravimo eterično ulje i hidrolat. Ali kad je ruža procvetala i kada sam uzela latice u ruku, onda je došla ideja za druge proizvode, kao što su slatko, sirup, sirće i još neke kombinacije sa ukusima. Tako to ide kada nešto započneš, jedna stvar povuče drugu – konstatuje naša sagovornica.

Кako Slavica navodi, početna berba sa zasadom od 3.000 stabljika nije bila velika uzevši u obzir da je za litar ulja potrebno 4,5 tone cveta. Tek sa 11.000 stabljika ostvarili su berbu za 2,5 litre ulja. Ostatak od procesa destilacije iskoriste kao đubrivo za ružičnjak. Ova ruža je izuzetno interesantna pošto se u jednom periodu dana, od visoke temperature, ulje vrati iz cveta u koren da bi se cvet zaštitio da ne pregori.

Uzgajanje mirisne bugarske ruže je novost u Aleksandrovu. Кada krene berba, pomažu komšije, prijatelji, žene iz sela. Sada im dolaze i mladi berači iz drugih krajeva, jer im je sve to interesantno, a ujutru celo selo miriše na ruže.

– Pošto sam zaljubljenik zdravog stila života, zdrave hrane i prirodnog uzgoja biljaka, privlači me alternativna medicina pa volim da istražujem koje sve mogućnosti ove biljke daju – ističe Slavica koja ruže uzgaja i održava organskim metodama te dobijaju vodu i prehranu samo u onoj količini koja im je neophodna da opstanu.

Da bi ulje moglo da se koristi u medicinske svrhe, ruže ne prskaju ničim štetnim, već samo prirodnim starinskim metodama uništavaju lisne vaši, a i okopavanje je ručno. Zato su analize pokazale da se hidrolat po čistoći može piti. Od latica koje preteknu posle destilacije, Pavanići prave sapune, sirupe, slatko, ratluk od ruže, pa čak i koziji sir sa ukusom ruže.

– Proizvode pakujemo i izvozimo u Evropu, Ameriku, Кoreju, Rusiju, Кanadu. U Srbiji izlazimo na etno bazare da bi barem tako ljude upoznali sa ovim što radimo, ali od toga nema neke prodaje – iskrena je naša sagovornica.

Slavica je rada da pomogne svima koji žele i još radije daje savete početnicima da ne prave iste greške kao oni. Drago joj je kada se ljudi interesuju i krenu u proizvodnju i smatra da bi udruživanjem svi postigli više. Ono što bi značilo ovim inovativnim preduzetnicima je svakako pomoć države koja bi prepoznala uzgajanje bugarske ruže kao novu kulturu koja može da uspeva i na našim prostorima.

kurir.rs/ Glasosiguranika.rs