Može li se nemačka penzija smanjiti? Evo šta kaže zakon da li je to izvodljivo i od čega zavisi
Pitanje koje se sve češće postavlja glasi: može li se penzija smanjiti ako se već isplaćuje?
U vremenima ekonomske nesigurnosti briga za starost postaje još izraženija. Rasprave o održivosti penzionih sistema vode se širom Evrope, a redovno se pojavljuju i novi predlozi reformi.
Na primer, u Nemačkoj se pominjao takozvani „Boomer-Soli“, model prema kojem bi imućniji penzioneri finansijski pomagali onima sa nižim primanjima. Istovremeno, istraživanje međunarodne agencije YouGov pokazalo je da većina Evropljana smatra kako državni penzioni sistem dugoročno više nije finansijski održiv.
Državni panzioni sistem dugoročno neodrživ
Mlađe generacije sve češće sumnjaju da li će uopšte dočekati sigurnu i dovoljnu penziju. Oni koji su pred penzijom nadaju se da će im primanja biti dovoljna za očuvanje životnog standarda. A oni koji već primaju penziju pitaju se može li im država smanjiti iznos koji im se svakog meseca isplaćuje.
Prema objašnjenju institucije Deutsche Rentenversicherung, visina penzije propisana je zakonom. To znači da postoji zakonsko pravo na isplatu penzije, a njena isplata ne zavisi direktno od trenutnog stanja državnog budžeta. Drugim rečima, penzije se ne mogu proizvoljno smanjivati zbog lošije budžetske situacije.
Iako penzioni sistem prima značajna sredstva iz saveznog budžeta, i ta izdvajanja su regulisana zakonom. To važi i za posebne naknade poput uplata za periode odgajanja dece (poznate kao „majčinska penzija“). Time se dodatno naglašava da finansiranje sistema nije prepušteno trenutnim političkim odlukama, već je pravno uređeno.
Zaštitna klauzula štiti utvrđeni bruto iznos penzije
Posebno je važna takozvana „garancija penzija“. Ona znači da se bruto penzije ne smeju smanjivati čak ni u slučaju pada plata, koje su inače osnova za godišnje usklađivanje penzija. Postoji zaštitna zakonska klauzula koja onemogućava smanjenje već utvrđene bruto penzije. Dakle, osoba koja već prima penziju ne može jednostavno ostati bez dela svoje bruto isplate.
Međutim, drugačija je situacija kada je reč o neto iznosu penzije, odnosno iznosu koji penzioner stvarno prima na račun. Neto penzija zavisi od više faktora, uključujući poreze i doprinose za zdravstveno osiguranje. Ako se, na primer, povećaju doprinosi za zdravstveno osiguranje ili uvedu dodatna davanja, neto iznos može se smanjiti, iako bruto penzija ostaje ista.
Postoje i određene vrste penzija kod kojih se iznos može prilagođavati, na primer osnovna penzija koja zavisi od ukupnih prihoda korisnika. U takvim slučajevima promene prihoda mogu uticati na konačan iznos isplate.
Zaključno, već isplaćena bruto penzija u Nemačkoj zakonski je zaštićena i ne može se jednostavno smanjiti zbog budžetskih problema. Ipak, neto iznos koji penzioneri primaju može varirati u zavisnosti od poreza i socijalnih davanja. Rasprave o reformama penzionog sistema verovatno će se nastaviti, ali postojeći pravni okvir pruža značajan nivo sigurnosti onima koji već primaju penziju.
Kurir Biznis/Fenix-magazin/DP/MMD
