Rada iz Beograda iz testamenta izbrisala sve naslednike: Ima četvoro dece i svi su hteli da je smeste u dom, ona veliku kuću ostavila komšinici
Nakon što je čitav život posvetila porodici i stvaranju doma za svoju decu, Radmila (74) danas se suočava sa teškom stvarnošću. Kuća u Beogradu ostala je prazna, penzija je jedini redovan prihod koji prima, a odluka koju je donela izazvala je brojne komentare među komšijama, porodično nasledstvo neće pripasti njenoj deci.
Baka Rada se udala sa 19 godina za svoju prvu ljubav, verujući da će starost provesti sa suprugom, okružena decom i unucima. Godinama su se odricali mnogo toga kako bi odgajili četvoro dece, ali je nakon smrti supruga ostala sama u velikoj kući, koju danas ispunjava tišina. Kako kaže, deca je retko posećuju i neretko prođu meseci bez njihovog dolaska. Zbog toga je odlučila da sastavi testament koji je mnoge ostavio bez reči.
- Kada su bili mali, nisam spavala noćima. Kada su odrasli, mislila sam da će doći vreme da zajedno popijemo kafu, da čujem kako su. Nisam ni slutila da ću dane brojati po tome koliko dugo mi telefon nije zazvonio - drhtavim glasom priča baka Rada.
"Deca se pravdaju obavezama"
Najveći teret za nju nije samo usamljenost, već i objašnjenja koja od svoje dece dobija kada ih pita zašto je ne posećuju češće.
- Kažu da imaju svoje živote. Razumem, imaju posao, porodice, obaveze. Ali zar je toliko teško odvojiti sat vremena za majku? - pita se Rada.
Poslednjih meseci dodatno ju je pogodilo to što joj deca sve češće predlažu da se preseli u dom za stare.
- Govore mi da bi za mene bilo najbolje da odem u dom. Kažu da će tamo neko da me pazi. A ja se pitam, zar sam ih zato podizala da me jednog dana prepuste nepoznatim ljudima? - ispričala je Rada.
Čuvar iz komšiluka dobija sve
Dok su njena deca bila sve ređe prisutna u njenom životu, podršku i pažnju pronašla je u komšinici Mileni. Ona joj svakodnevno pokuca na vrata, donese obrok, ode po lekove ili jednostavno provede neko vreme uz kafu i razgovor.
- Ne pita da li imam novca. Ne pita šta će dobiti. Samo kaže: "Komšinice, kako ste danas?" To pitanje nekad vredi više od svega - iskrena je penzionerka.
Upravo zbog takvog odnosa Rada je odlučila da promeni testament i svoju kuću ostavi osobi koja je bila uz nju kada joj je to bilo najpotrebnije.
- Menjam testament. Kuću neću ostaviti onima koji se sete da postojim samo kada treba nešto da potpišem. Ostavljam je osobi koja mi je pokazala da porodica nije uvek ono što piše u izvodu iz matične knjige rođenih - objasnila je baka svoju hrabru odluku.
Kako kaže, najveća vrednost koju čovek može da dobije nisu materijalne stvari, već pažnja i vreme koje mu neko iskreno poklanja.
Fotografija sa venčanja i suze
Na kraju razgovora, gledajući staru fotografiju sa venčanja na kojoj su ona i pokojni suprug nasmejani i puni nade za budućnost, Rada je sa suzama u očima izgovorila reči koje najbolje opisuju njena osećanja.
- Udala sam se za svoju prvu ljubav i nikada se zbog toga nisam pokajala. Samo mi je žao što ljubav koju smo nas dvoje dali deci nije uspela da pronađe put nazad do nas.
Svesna je da će njena odluka verovatno izazvati nesuglasice u porodici i različite reakcije okoline, ali ističe da je na taj način pronašla unutrašnji mir. Veruje da nasledstvo treba da pripadne onima koji su bili uz čoveka kada mu je podrška bila najpotrebnija, a ne isključivo onima sa kojima deli krvno srodstvo.
Biznis Kurir/Penzionisani
