Zgrada čuvene jugoslovenske fabrike lekova postaje pozorište: Evo ko upravlja rekonstrukcijom i kada se završava
Upravna zgrada nekadašnje farmaceutske kompanije "Srbolek" u Beogradu mogla bi da bude prenamenjena u multifunkcionalni kulturni prostor, u kojem bi centralno mesto zauzimao Reflektor teatar.
Kako navodi Minja Bogavac iz navedenog pozorišta, nekoliko kulturnih kolektiva uređuje prostor, a da će samo pozorište zauzimati 365 m2 i da će imati multifunkcioalnu ulogu, pa će poneti ime Reflektor Space. Prema informacijama objavljenim na sajtu Reflektor teatra, planirana je dugoročna adaptacija prostora uz uključivanje donatora i saradnika.
Pozorište u centru
Upravna zgrada nekadašnje farmaceutske kompanije "Srbolek" u Beogradu mogla bi da bude prenamenjena u multifunkcionalni kulturni prostor, u kojem bi centralno mesto zauzimao Reflektor teatar. Kako navodi Minja Bogavac iz navedenog pozorišta, nekoliko kulturnih kolektiva uređuje prostor, a da će samo pozorište zauzimati 365 m2 i da će imati multifunkcioalnu ulogu, pa će poneti ime Reflektor Space. Prema informacijama objavljenim na sajtu Reflektor teatra, planirana je dugoročna adaptacija prostora uz uključivanje donatora i saradnika.
Sredinom 80-ih godina, kompanija Srbolek angažuje arhitektu Tomislava Markovića, uveliko afirmisanog autora, koji je do tada projektovao po Vranju, Bajinoj Bašti i Beogradu, da uradi rekonstrukciju kompletnog prostora. Arhitekta Marković tada projektuje, na mestu unutrašnjeg dvorišta, jedan interpolirani objekat, koji je povezao dve stare zgrade, a koji postaje prepoznatljiv po postmodernoj staklenoj fasadi, na kojoj su implementirana dva vitka jonska stuba, čime je izvršeno ikonografsko povezivanje stare i nove arhitekture.
Rekonstrukcija enterijera
Pored ovih intervencija, arhitekta radi kompletnu rekonstrukciju enterijera, kako bi prostor prilagodio funkcionisanju jedne savremene farmaceutske kompanije. Projekat je predstavljen i na Venecijanskom bijenalu arhitekture.
S obzirom na to da je Tomislav Marković (88) autor rekonstrukcije kompleksa iz osamdesetih godina i da i danas poseduje originalnu projektnu dokumentaciju, njegovo iskustvo moglo bi da bude dragoceno prilikom budućih intervencija na objektu.
Kurir Biznis/Gradnja.rs
