Za jedno radno mesto stiglo 90 prijava: Neočekivan obrt na tržištu rada, zbog straha od AI mladi biraju ove poslove
Industrijski sektori prolaze kroz krizu, dok zanatstvo, čini se, iz te situacije izlazi kao dobitnik. Predsednik udruženja zanatlija navodi više razloga za takav trend, prenosi Nemačka novinska agencija (dpa).
Za razliku od većeg dela nemačke privrede, broj novih učenika na stručnom osposobljavanju u zanatstvu raste. Predsednik Centralnog udruženja nemačkih zanatlija (ZDH) Jerg Ditrih ocenio je da je to svetla tačka u inače teškim ekonomskim okolnostima.
- Na putu smo da četvrtu godinu zaredom beležimo rast broja novih ugovora o stručnom osposobljavanju - rekao je Ditrih za Nemačku novinsku agenciju (dpa).
Od januara do juna 2026. godine registrovano je nešto manje od 67.800 novih ugovora o stručnom osposobljavanju, što je za više od 3.160 ugovora, odnosno 4,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
- Poslednji put ovako veliki broj zabeležen je u junu 2018. godine. To šalje jasnu poruku da se mladi sve češće svesno opredeljuju za zanatska zanimanja.
Iako školska godina za stručnu obuku u mnogim nemačkim pokrajinama počinje početkom avgusta, upis je moguć i tokom jeseni.
- Samo preko oglasa zanatskih komora poslodavci trenutno traže pripravnike za čak 20.460 slobodnih mesta.
Suprotno trendovima u privredi
Pojedine regionalne zanatske komore beleže čak i dvocifren rast broja novih polaznika. Ditrih ističe da zanatski sektor nudi sigurna i kvalitetna radna mesta.
- Na primer, jedan majstor električar iz Štutgarta, koji vodi firmu sa 130 zaposlenih, godinama je imao problem da popuni tri ili četiri mesta za stručnu obuku. Sada je za ista mesta dobio čak 90 prijava.
Kako navodi, jedan od razloga za ovakvu promenu jeste kriza koja pogađa brojne industrijske grane.
Ditrih je izdvojio nekoliko ključnih razloga zbog kojih raste interesovanje za zanatska zanimanja.
- Prvi razlog je razvoj veštačke inteligencije. Mladi ljudi shvataju da zanati predstavljaju sigurniju alternativu kada je reč o zaposlenju.
Drugi razlog je uspešna kampanja za promociju zanatskih zanimanja, koja je očigledno doprela do javnosti.
Treći razlog su bolje zarade i veće mogućnosti za napredovanje u karijeri.
- Četvrti razlog je to što su mnoge industrijske kompanije, zbog situacije na svetskom tržištu, znatno smanjile broj mesta za stručnu obuku.
Potrebno više ulaganja u centre za obuku
Ditrih smatra da država mora više da vrednuje ulogu zanatstva u stručnom obrazovanju i da se jednak značaj stručnog i akademskog obrazovanja konačno zakonski uredi.
- To mora da se vidi i kroz finansijsku podršku.
On upozorava da su centri za stručno osposobljavanje u lošem stanju i da im je hitno potrebna obnova.
- Nije dovoljno samo utvrditi da postoji problem, već je potrebno obezbediti i novac za njegovo rešavanje. Ne možemo mlade ljude da šaljemo u centre za obuku stare 30, 40 ili 50 godina kojima je hitno potrebna modernizacija.
Kako kaže, zaostajanje u obnovi tih objekata trebalo bi shvatiti jednako ozbiljno kao i problem dotrajalih mostova.
- Centre za obuku treba obnoviti, ali sredstva za to još nisu obezbeđena.
Ditrih se protivi i smanjenju budžeta za programe podrške zapošljavanju. Podsetio je da bi program "Prilagođeno zapošljavanje i vodiči za dobrodošlicu“ trebalo da bude ugašen krajem 2027. godine i upozorio da regionalne mreže, koje su godinama stvarane, ne smeju biti dovedene u pitanje.
Zanatski sektor u Nemačkoj nudi stručno osposobljavanje za više od 130 zanimanja, među kojima su poslovi u građevinarstvu i završnim građevinskim radovima (zidari, stolari), elektrotehnici i obradi metala (električari, automehatroničari), prehrambenoj industriji (pekari), kao i u oblasti zdravstva i uslužnih delatnosti (frizeri, optičari).
Biznis Kurir/Fenix.de
