Radite od kuće i pali ste u dnevnoj sobi? Advokat otkriva da li poslodavac mora da vam plati odštetu i za povredu van kancelarije
Podaci Inspektorata za rad pokazuju da je u prva tri meseca 2026. godine u Srbiji sprovedeno ukupno 206 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu, što je za 15 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.
Od početka godine do kraja marta usled povreda na radu život je izgubilo sedam zaposlenih, dok je u istom periodu 2025. godine stradalo deset osoba.
Građevinski sektor se već godinama smatra jednom od najrizičnijih oblasti u Srbiji, prvenstveno zbog rada na visini, korišćenja teške mehanizacije, nedovoljne upotrebe zaštitne opreme, kao i čestog angažovanja radnika na privremenim i sezonskim poslovima. Inspekcije u toj oblasti najčešće kontrolišu sprovođenje mera zaštite na radu, ispravnost skela i opreme, ali i organizaciju rada na gradilištima.
U Inspektoratu za rad navode da, uprkos ograničenom broju zaposlenih, postojeći kapaciteti omogućavaju kontrolu sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu širom Srbije. U Odeljenju inspekcije rada u Beogradu trenutno je angažovano 42 inspektora, dok ih u odeljenjima u Šapcu i Valjevu radi 16.
Istovremeno je raspisan javni konkurs za prijem dodatnih 29 inspektora rada, što bi u narednom periodu trebalo da unapredi kapacitete kontrole.
Šta se smatra povredom tokom rada van kancelarije
Pored tradicionalnih rizika na radnom mestu, sve više pažnje privlače i povrede koje nastaju tokom rada od kuće i rada na daljinu. Ono što je nekada predstavljalo izuzetak, nakon pandemije postalo je čest model rada u mnogim kompanijama, naročito u IT sektoru, administraciji, marketingu i uslužnim delatnostima. Ipak, zakonska regulativa nije u potpunosti pratila promene na tržištu rada, pa se sve češće postavlja pitanje šta se smatra povredom na radu kada zaposleni posao obavlja iz svog doma.
Advokat Branislav Vještica navodi da situacija u kojoj se zaposleni tokom rada od kuće povredi, na primer saplitanjem o kabl, iz pravnog ugla može imati drugačije značenje.
- Ukoliko je ugovorom o radu precizirano da zaposleni radi od kuće u tačno određenom prostoru, povreda koja se dogodi u tom prostoru može biti tretirana kao povreda na radu - navodi advokat.
Međutim, ovakvi slučajevi ukazuju na pravnu nesigurnost i nedovoljno precizno uređenu oblast rada od kuće i rada na daljinu.
- Važeći Zakon o radu prepoznaje ove modele uglavnom kroz osnovne definicije i nekoliko načelnih pravila, ali bez detaljnog uređivanja međusobnih prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca. Zbog toga se u praksi otvara čitav niz nedoumica, od toga ko je odgovoran za uslove rada u stanu zaposlenog, do načina dokazivanja da je povreda zaista nastala tokom rada - objašnjava naš sagovornik.
S obzirom na to da se rad od kuće odvija u prostoru koji nije pod direktnom kontrolom poslodavca, potrebno je jasno definisati minimalne obaveze i standarde za obe strane.
- Među pitanjima koja bi trebalo preciznije urediti nalaze se uslovi radne sredine, procena rizika, ergonomija radnog prostora i mere prevencije. Za razliku od rada u kancelariji, gde poslodavac ima direktan uvid u uslove, kod rada od kuće ta kontrola je značajno ograničena - ocenjuje Vještica.
Dodatni izazov predstavlja ustavno pravo na nepovredivost stana, koje ograničava mogućnost poslodavca da neposredno proverava uslove rada zaposlenog. Ipak, to ne isključuje potrebu da se precizno definišu obaveze koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
- U praksi, to bi podrazumevalo minimalne standarde koji se odnose na ispravnost električnih instalacija, adekvatno osvetljenje, prohodnost prostora i ergonomsko uređenje radnog mesta. Uređivanje ove oblasti bi moralo da podrazumeva i aktivnije učešće samih zaposlenih, koji bi preuzeli deo odgovornosti za bezbednost u prostoru u kojem rade. Takođe, privreda bi trebalo da bude uključena u izradu budućih podzakonskih akata, kako bi pravila bila primenjiva u praksi i prilagođena različitim delatnostima - smatra advokat.
Dodatne komplikacije donosi i rad na daljinu uz često menjanje lokacije, naročito kada zaposleni rade iz inostranstva. U takvim situacijama često nije jasno koji se propisi primenjuju, niti kako se mogu sprovesti standardne mere zaštite na radu. Rad iz kafića, coworking prostora, hotela ili druge države otvara pitanja koja postojeći zakonski okvir uglavnom ne prepoznaje.
- Takođe, otvara se i potreba uvođenja posebnih šifara za prijavu povreda nastalih tokom rada od kuće i rada na daljinu, kao i jasnog postupka njihovog prijavljivanja i dokazivanja. Jedna od ključnih nedoumica odnosi se i na definisanje samog „radnog mesta“ u stanu, da li se ono odnosi isključivo na prostor u kojem se nalazi radni sto i oprema, ili i na ostale prostorije u kojima se zaposleni kreće tokom radnog vremena - zaključuje advokat Branislav Vještica.
Biznis Kurir/Biznis.rs
