Ovako se časte bogataši u Davosu: Ulaznica košta 35.000, a hot dog prava sitnica - 40 evra

Hiljade najuticajnijih ljudi sveta ove nedelje okupirale su švajcarske Alpe, ali ne zbog skijanja. Reč je o Davosu, mestu gde se sklapaju globalni dogovori i stiče politički i ekonomski uticaj, a cena ulaska u taj ekskluzivni krug meri se iznosima od kojih se, kako kažu i sami učesnici, „običnim smrtnicima zavrti u glavi“. U tom kontekstu, hot dog od 40 evra predstavlja tek sitan trošak.

Davos nije klasično zimovanje, već godišnje okupljanje najmoćnijih aktera globalne scene. Ekskluzivnost ne proizilazi samo iz činjenice da je događaj namenjen članovima WEF-a, već i iz izuzetno visokih troškova učešća.

Dok osnovni profesionalni paketi članstva u WEF-u mogu da koštaju svega nekoliko stotina dolara godišnje, oni ne omogućavaju pristup Davosu. Ključ za ulazak predstavljaju korporativni paketi i sponzorstva, koja dostižu vrtoglave iznose.

Pojedine kompanije izdvajaju i do milion dolara kako bi postale glavni sponzori i obezbedile prisustvo u Davosu. Među njima su i tehnološki i konsultantski giganti poput Microsofta i McKinseyja, koji su, prema dostupnim podacima, ulagali takve iznose kako bi imali bazu za aktivnosti američkih zvaničnika uoči dolaska predsednika SAD.

Koliko košta ulaznica za Davos

Zvanični korporativni paketi WEF-a, uz obaveznu pozivnicu, praktično predstavljaju ulaznicu za Davos.

Godišnje članarine za kompanije kreću se od oko 75.000 dolara, dok status „strateškog partnera“ može koštati i do 758.000 dolara.

Ovi paketi omogućavaju kompanijama da pošalju ograničen broj visokih rukovodilaca, ali svaki delegat dodatno plaća akreditaciju. Od 2025. godine, elitne akreditacije navodno koštaju i do 35.000 dolara po osobi.

I to su samo osnovni troškovi. Kada se dodaju avio-karte, smeštaj, hrana i logistika, ukupna cena učešća za jednu veliku globalnu kompaniju lako prelazi šestocifreni iznos.

Tokom konferencije, čak i jednostavan obrok u Davosu može koštati desetine evra.

Šta se zapravo dobija za taj novac

Visoka cena, prema zagovornicima Davosa, opravdava se pristupom koji učesnici dobijaju. Delegati imaju ulaz na zvanične sesije sa šefovima država, zatvorene panele o temama poput veštačke inteligencije, energetike i klimatskih promena, kao i učešće u industrijskim i regionalnim „zajednicama“.

Oni koji plaćaju najskuplje pakete dobijaju veću vidljivost i direktan pristup najvišim zvaničnicima.

To uključuje učešće na panelima, pozivnice za zatvorene okrugle stolove, moderirane rasprave između političara i direktora kompanija sa liste Fortune 500, kao i privatne sobe za sastanke i brendirane hotelske salone.

Luksuz bez granica u švajcarskim Alpima
Smeštaj predstavlja poseban izazov i dodatni trošak. Davos je mali grad sa ograničenim brojem hotela i apartmana, a tokom januara cene noćenja dostižu i nekoliko hiljada dolara.

Mnogi izvršni direktori odsedaju u luksuznim planinskim kućama, takozvanim chaletima, koji nude wellness centre, privatne teretane, jacuzzije, lično osoblje i privatne kuvare. Uz to dolaze i troškovi privatnih asistenata, organizacije događaja i prevoza sa aerodroma.

Ko je ove godine u Davosu

Svake godine u Davosu se okupi oko 3.000 delegata, među kojima su politički lideri, bankari, direktori najvećih svetskih kompanija, akademici, aktivisti i kulturne ličnosti.

Jedno od najvećih imena ove godine je američki predsednik Donald Trump, koji je danas održao i govor.

Među globalnim poslovnim liderima prisutni su i Jamie Dimon, Jensen Huang, Brian Moynihan i Satya Nadella.

Organizatori WEF-a navode da je ove godine u Davosu prisutan rekordan broj političkih lidera – oko 400, uključujući gotovo 65 šefova država i vlada, kao i oko 850 vodećih izvršnih direktora i predsednika uprava najvećih svetskih kompanija.

Kurir Biznis/Blic