Kako da sami sebi uplatite radni staž? Evo koliko vam je novca potrebno i kako da naterate poslodavca da to učini
Najneprijatnije budu iznenađeni upravo oni koji godinama nisu proveravali da li im poslodavci uredno uplaćuju staž, iako je provera dostupna i lično i elektronski.
Građani u Srbiji staž mogu proveriti odlaskom u filijalu Fonda PIO i podnošenjem zahteva za izdavanje listinga sa svim relevantnim podacima o stažu i uplaćenim doprinosima.
Za elektronsku proveru putem interneta potrebno je prethodno preuzeti PIN kod u nekoj od filijala Fonda PIO.
Zašto staž često nije evidentiran
Najčešći razlozi zbog kojih staž nije evidentiran su: nepostojanje evidencije o radu kod poslodavca, neuplaćeni doprinosi, kao i administrativni propusti poslodavaca iz perioda pre 2018. godine, kada nisu dostavljeni M obrasci (ranije poznati kao M obrazac), koji služe kao dokaz o prijavi radnika i uplati doprinosa.
Kada otkrijete da staž nije uplaćen
Ukoliko građani tokom provere otkriju da doprinosi nisu uplaćeni, postoje mehanizmi za pokretanje postupaka naplate. To uključuje prijave Poreskoj upravi radi prinudne naplate, obraćanje nadležnim radnim komisijama, ili pokretanje parničnog postupka pred sudom.
U slučaju inspekcijskog nadzora, poslodavcima se gotovo po pravilu izriču prekršajne kazne, a zatim se inicira prekršajni postupak.
Elektronska provera smanjila broj slučajeva, ali privremena rešenja su i dalje česta.
Mogućnost brze elektronske provere staža omogućila je i bržu reakciju dok je zaposleni još u radnom odnosu, što je doprinelo smanjenju broja slučajeva neuplaćenih doprinosa u odnosu na period pre 2018. godine.
Ipak, i dalje oko 95 odsto rešenja o penzionisanju u Srbiji prvo bude privremeno, jer se u postupku utvrđivanja prava često naknadno proverava i kompletira staž ili administrativna dokumentacija.
Sami sebi možete da uplaćujete staž
Zakon u Srbiji omogućava i opciju da građani samostalno uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kako bi im staž bio evidentiran i priznat u penzijskom sistemu.
Ova mogućnost je posebno važna za one koji su radili u periodima kada doprinosi nisu uplaćeni, ili za lica koja žele da osiguraju kontinuitet staža, iako nisu u formalnom radnom odnosu.
Prošle godine najniža osnovica osiguranja je 40.143 dinara, a osiguranici koji se opredele za nju mesečno uplaćuju po 9.634,32 dinara, dok maksimalna osnovica iznosi 573.470 dinara i podrazumeva mesečnu uplate od 137.632,80 dinara.
Između ove dve postoji još 11 različitih osnovica a ukoliko se u toku trajanja osiguranja neko odluči da promeni osnovicu osiguranja, to može da učini podnošenjem odgovarajućeg zahteva.
Osnovica može da se promeni najranije od dana podnošenja zahteva.
Biznis Kurir/Blic
