Banke imaju čak 600 milijardi dolara viška: Evo kako će iskoristiti taj novac
Nakon dugog perioda stagnacije i defanzivnog čišćenja bilansa stanja, evropski bankarski sektor prepravlja svoju budućnost kroz ambiciozna prekogranična spajanja kakva nisu viđena od pretkrizne 2008. godine.
Prema podacima koje je Fajnenšel tajmsu dostavila kompanija Dilogik, vrednost prekograničnih bankarskih transakcija u Evropskoj uniji porasla je na 17 milijardi evra prošle godine, što je ogroman skok u odnosu na skromnih 3,4 milijarde evra zabeleženih 2024. godine.
Preusmeravanje viškova
Ovaj intenzitet aktivnosti deo je šireg globalnog trenda koji je u svom najnovijem izveštaju analizirala konsultantska firma McKinsey, uz napomenu da se vrednost spajanja i akvizicija u finansijskom sektoru širom sveta prošle godine više nego udvostručila, dostigavši 190 milijardi dolara.
Analiza kompanije McKinsey sugeriše da se cela industrija okreće ka većim i strateški značajnijim transakcijama, jer banke i finansijske institucije traže mogućnosti za skaliranje i modernizaciju tehnologije po svaku cenu. Prosečna veličina transakcija na globalnom nivou porasla je sa 590 miliona dolara na 815 miliona dolara, a srednje i velike transakcije činile su više od polovine ukupne vrednosti svih poslova u 2025. godini. Zanimljivo je da su prekogranične transakcije u bankarstvu činile čak 33 procenta svih poslova, što je znatno više od proseka nefinansijskog sektora od 19 procenata.
Razlozi za ovu ofanzivu evropskih igrača leže u kombinaciji istorijski visokog viška kapitala i niskih procena vrednosti akcija na berzi. Prema rečima Hajdera Džumabhoja iz advokatske firme Vajt i Kejs, 20 najvećih banaka u EU spremno je da investira 600 milijardi dolara viška kapitala u rast.
Istovremeno, MekKinzi upozorava na paradoks: uprkos postizanju najvećeg neto profita od bilo kog sektora u 2024. godini, banke i dalje trguju po odnosu cene i knjigovodstvene vrednosti od samo 0,9. Upravo taj jaz u vrednovanju, u kombinaciji sa visokom likvidnošću, postaje ključni akcelerator spajanja u 2026. godini, prema analitičarima. U Evropi, prošlu godinu obeležili su poslovi poput prodaje poljskog poslovanja Santandera austrijskom Ersteu za sedam milijardi evra i akvizicije portugalskog Novo Banka od strane francuskog BPCE za 6,4 milijarde evra.
Italija novi epicentar
MekKinzi ističe Italiju kao novi epicentar sklapanja poslova u regionu EMEA, sa značajnom aktivnošću u Grčkoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ipak, uprkos optimizmu, prepreke ostaju. Rukovodioci evropskih banaka upozoravaju da regulatorna fragmentacija i dalje zarobljava stotine milijardi evra iza nacionalnih barijera. Evropska centralna banka (ECB) procenjuje da je čak 225 milijardi evra bankarskog kapitala i 250 milijardi evra likvidnosti vezano u takvim ograničenjima, što bankama otežava slobodno preraspoređivanje sredstava unutar EU na način na koji američke banke rade unutar Sjedinjenih Država.
Dok JPMorgan, na primer, može lako da preusmeri višak likvidnosti iz Jute u bilo koji drugi deo SAD, u Evropi to često nije pravno ili regulatorno izvodljivo. Takva fragmentacija direktno guši želju za akvizicijama jer kupovina banke u drugoj državi članici ne garantuje mogućnost efikasnog upravljanja kapitalom na nivou cele grupe, ističe McKinsey.
Pored birokratije, postoji i snažan politički otpor. Iako kreatori politike deklarativno pozivaju na jačanje tržišta kako bi se takmičili sa američkom konkurencijom, nacionalni interesi često prevladavaju nad evropskom vizijom. Kao rezultat toga, većina trenutnih aktivnosti, uprkos rastu, i dalje se svodi na „prijateljske poslove“ malog ili srednjeg obima, dok spajanja velikih razmera često ostaju u domenu teorije iz straha od gubitka nacionalne kontrole nad finansijskim sektorom.
ECB danas vidi velika spajanja kao neophodan alat za konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu i sve više govori nacionalnim vladama da prestanu sa „bankarskim nacionalizmom“. Luis de Gindos, potpredsednik ECB-a, jasno je artikulisao zašto su prekogranična spajanja, rekao je, hitan prioritet.
- Nacionalno ograđivanje koje trenutno vidimo ozbiljno ograničava ono što evropske banke mogu postići - rekao je de Gindosa.
Međutim, prošle godine je donelo nekoliko transakcija koje su redefinisale bankarsku mapu kontinenta. Iza već pomenutog preuzimanja većeg dela poljskih operacija španske Banko Santander od strane Erste banke, na drugom mestu se našla značajna akvizicija portugalske Novo Banke od strane francuske grupe BPCE za 6,4 milijarde evra. Francuski kapital je bio aktivan i na nemačkom tržištu, gde je Kredi Mutjuel preuzeo OLB banku za 1,8 milijardi evra.
Jačanje kapaciteta veštačke inteligencije
Pobednici 2026. godine biće oni koji koriste spajanja i akvizicije za „stratešku preciznost“ – ciljano jačanje veštačke inteligencije i digitalnih platformi. Sa 600 milijardi dolara viška kapitala u bilansima stanja 20 najvećih banaka, pritisak za dalje transakcije će se samo povećavati kako se manje institucije bore da se nose sa troškovima tehnološke transformacije, prema analitičarima.
- Uzmite u obzir da pet najvećih kreditnih institucija čine manje od 40 procenata ukupne imovine u Austriji i Nemačkoj, sa oko 400, odnosno 1.250 institucija. I one čine između 65 i 70 procenata ukupne imovine u Španiji i Portugalu, sa oko 185, odnosno 135 igrača. Postoji jasan regulatorni pomak kako bi se podstakle dobro kapitalizovane domaće kombinacije - kaže Mekinzi.
Prema njihovim predviđanjima, 2026. će biti godina u kojoj će se spajanja i akvizicije transformisati iz „čišćenja portfolija“ u „stratešku ofanzivu“. Evropa mora brže konsolidovati svoj bankarski sektor kako bi izgradila otpornost na globalne šokove i tehnološku superiornost SAD i Kine. Kako predviđa Andrea Orsel, izvršni direktor UniKredita, konkurentsko okruženje će biti neprepoznatljivo do 2030. godine, a jaz između pobednika i gubitnika biće veći nego ikada ranije.
Biznis Kurir/Poslovni dnevnik
