Evo koliko su stvarno plate u Nemačkoj: Možete da zaradite 3.500 evra, ali morate da znate ove stvari
Prema podacima Destatisa, nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačku se prošle godine doselilo 14.756 hrvatskih državljana, a odselilo ih se 23.905, što znači da je 9.000 Hrvata više izašlo iz te zemlje nego što se u nju doselilo. Ako se gledaju brojke, čini se da Nemačka više nije obećana zemlja za naše građane. Ali kakva je situacija na terenu?
Korisnik Present-Leg60 na Redditu pitao je ljude koji su otišli u Nemačku da li rade više ili manje nego kad su bili u domovini:
„Postavljam pitanje jer sam nedavno razgovarao sa rodbinom i prijateljima iz Nemačke koji kažu da nikada nisu manje radili, a nikada bolje zarađivali. Kažu da su odavno prošla vremena kada su naši ljudi morali da rade dva posla da bi preživeli.
Svi ponavljaju istu priču: da imaju plate od 3500 evra naviše (neto), a rade poslove za koje nije potrebno dobro znanje jezika niti fakultetska diploma, te da imaju normalno radno vreme od 37,5 do 39 sati nedeljno. Ne kažem da je to nemoguće, ali nije mi jasno odakle onda priče da je u Nemačkoj loše i da se mnogo ljudi iseljava“, napisao je na Redditu.
„Nikad nisam manje radio“
„Evo, najiskrenije moje iskustvo: nikada nisam manje radio, a bio više plaćen nego otkako sam u Nemačkoj“, odgovorio mu je jedan korisnik i nastavio: „Priče da se može zarađivati 3000 evra neto bez znanja jezika zaboravite, to je toliko retko da je zanemarljivo. Nekome se posreći, ali nije čest slučaj.
U poređenju s tim kako mi je bilo u Hrvatskoj, ovo je ekstremna razlika.
Ovde mi je radna nedelja za punu platu 35 sati, a u Hrvatskoj mi je bila 40+ sati, uz to što je svaki poslodavac mislio da, ako mi isplaćuje platu, ujedno poseduje i moje vreme. Često su me zvali van radnog vremena, čak i dok sam bio na odmoru. U Nemačkoj je to nezamislivo. Imam 36 dana godišnjeg odmora, bez uračunatih prekovremenih.
Tri dana nedeljno radim od kuće, dva dana sam u kancelariji. Uvek radim od 6 do 14 sati i to je to za taj dan. Veoma retko se dogodi da moram da radim prekovremeno. Napomena: u Nemačkoj pauza ne ulazi u radno vreme. Ja sam možda izuzetak što se tiče posla i plate. Radim u velikoj firmi (Daimler) i imam izuzetno visoku platu čak i za Nemce, ali poznajem mnogo naših ljudi u drugim firmama i znam njihove plate“, napisao je, dodavši da svi sa završenim fakultetom (posebno mašinstvom) u dobrim firmama poput Boša imaju preko 4500–5000 evra neto.
Radi se 35 sati nedeljno
„Isti profili, ali u manje dobrim firmama, imaju oko 3500–4000 evra neto. Ljudi koje poznajem, a nemaju posebno zvanje ili školu, imaju prosek 2400–2800 evra neto. Često se radi 37,5 sati nedeljno, ali u firmama sa tarifnim ugovorima poput IG Metalla radi se 35 sati nedeljno. Ako ste, na primer, u proizvodnji, radite smene od 8 sati, iako je radna nedelja 35 sati — višak sati ulazi u prekovremene koje možete koristiti kad želite ili tražiti isplatu.
Priče da je u Nemačkoj loše uglavnom dolaze od ljudi koji su ovde došli pre 20–30 godina. Tada je odnos zarade i troškova između Nemačke i Hrvatske (i Balkana uopšte) bio tri do četiri puta veći nego danas. Sada se ta razlika smanjila. Takođe, tada se moglo dobro zarađivati bez znanja jezika i obrazovanja, što danas više nije slučaj.
Nije svima samo do novca. Na primer, mi smo iz Hrvatske otišli zbog opšteg mentaliteta, a u Hrvatskoj smo imali veoma dobre plate. U Nemačkoj postaju problem i migracije i politika. Ako znate jezik barem na nivou B1/B2 i imate barem tehničku školu, i dalje se može jako dobro živeti.“
Ima 14 plata godišnje
Javili su se i drugi sa svojim iskustvima:
„Radim 42,5 sata nedeljno, plata je oko 2200–2300 evra mesečno neto. Radim od ponedeljka do petka. Jednu nedelju radim od 06:00 do 15:00, drugu od 15:00 do 00:00. U Austriji sam, pa to znači da imam 14 plata godišnje. Radim u logistici u jednoj proizvodnji. Jezik znam; malo mi ‘šteka’ pismeni deo, ali snalazim se.
Sa našim ljudima pričam našim jezikom, ali po mom iskustvu, bez znanja jezika ovde je jako teško. Može se desiti da imate našeg poslodavca, ali tada su ljudi često potplaćeni i ne znaju ili ne mogu da izbore svoja prava i pogodnosti, ne samo na poslu, nego generalno.“
„Radila sam u restoranu kao konobarica bez znanja jezika. Otišla sam da naučim jezik jer studiram menadžment u turizmu. Nikada više u životu ne bih ponovo otišla. Sve što ste opisali, tako je bilo. Vlasnik nije bio naš, ali loše su nas tretirali. Moja koleginica na sadašnjem poslu radila je malo dalje od mene i deli isto mišljenje. Užasno iskustvo.“
Kurir Biznis/Dnevno.hr
