DA LI JE VREME ZA ZAMRZAVANJE KIRIJA? Ovo su moguće mere za olakšanje budžeta građana, ali treba biti oprezan - Moguće su negativne posledice
Dok cene stanova rastu, a zakupci sve teže sastavljaju kraj s krajem, u Srbiji se sve češće postavlja pitanje da li bi i kod nas trebalo zamrznuti cene kirija?
Dok jedni strahuju da bi to oteralo stanodavce, drugi kao uzor navode Španiju, gde država već kontroliše visinu zakupa u određenim zonama.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Ervin Pašanović, stručnjak za nekretnine, Milan Popović, advokat, kao i Đorđe Ostojić, ekonomista.
Nikolić o desetogodišnjem podstanarskom životu
Svoje iskustvo o desetogodišnjem životu kao podstanar podelila je Tijana Nikolić, novinar.
- Živim kao podstanar od 2015. godine, kada sam upisala fakultet. Moj prvi stan je košao 100 evra bez režija, a onda su stanodavci počeli da podižu cene. Cene su bile najviše kada se desila invazija na Ukrajinu i kada su migranti došli u Srbiju iz Rusije i Ukrajine. Neki stan koji ne vredi ni 200 evra izdavali su za 500 evra. Na sreću, sada plaćam stan 250 evra bez režija, ali ni to nije neki savršeni stan, već koliko sebi mogu da priuštim i cena je realna - kaže Nikolić.
Ona dodaje da bi ovakva mera pomogla mladima do 35 godina koji su zaposleni u Beogradu, Nišu, Novom Sadu ili većem gradu gde nemaju sopstvenu nekretninu.
Pašanović: Treba uvesti vaučere za mlade
Pašanović kaže da ne podržava ovaj pristup, pa dodaje da je bitno da shvatimo da je Španija turistička zemlja pa je cena zakupa u sezoni neizdrživa, a komunalne službe ne mogu da nađu stanove za svoje zaposlene.
- Na nekim turističkim mestima možete da iznajmite stan za 600 ili 700 evra dnevno i zato stanodavci ne žele da iznajmljuju na duži period. To je neuporedivo, kada vidite da neko u Rovinju napiše da je mesečni zakup 6 hiljada evra, a nemaju gde da smeste lekare - kaže Pašanović.
On dodaje da u Berlinu postoje socijalne karte gde ljudi koji sebi ne mogu da priušte normalno stanovanje se prijave da dobiju ovu kartu, a država im dotira smeštaj.
- Ne možemo da napravimo ograničenje zakupa. Nije ista cena zakupa u Beogradu i na primer Nišu. Neko želi da živi na Vračaru, neko pristaje da živi na Borči, a studiraju i jedni i drugi. Za mlade je potreban vaučerski sistem - kaže Pašanović.
Pašanović tvrdi da je tržište nekretnina jedino nezavisno i tako treba da ostane, a cene diktira potražnja. On kaže da je svaki stan koji je izdat ima realnu cenu za tržište.
Popović: Ovo može imati negativne posledice
Popović kaže da država ima mogućnost da ograniči cene zakupa, pa je bilo čak i perioda kada je bilo oduzimanja imovine:
- Zakonski i pravno gledano, sve je moguće, ali je pitanje kakvo će stanje nastati na tržištu. Možda će ovakve mere doneti više negativnih nego pozitivnih stvari. Zašto bi vi izdali stan za 300 evra nekome od 35 godina, kada možete da iznajmite nekome od 36 godina za 500 evra?
Ostojić: Može doći do kontra efekta
Ostojić navodi da modeli nisu definisani, ali ako ovakve odluke ne budu donešene na pravi način možemo demotivisati vlasnike objekta da ih održavaju kako treba:
- Više ne bi dobijali prihode koje su dobijali ranije. Možemo demotivisati investitore da grade. Možemo doći u situaciju da ovim merama diskriminišemo mlade i postignemo kontra efekat - Ostojić.
Ostojić ima stav da je najbolje dotirati zakupnicima određeni iznos, ali to ne bi imalo uticaj na stanodavca.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
