Dijaspora okupirala stanove u Sarajevu: Evo za koliko novca po kvadratu se u ovom gradu kupuju nekretnine
Za mnoge stanovnike Sarajeva, posebno mlade ljude, kupovina kuće je nemoguća misija. Istovremeno, na delu je trend koji odavno postoji na Zapadu, koncentracija vlasništva nad nekretninama. Agent za nekretnine Spaho Ljajić potvrđuje da je to realnost Sarajeva.
- Dešava se da jedna osoba kupi četiri ili pet stanova u novogradnji - rekao je Ljajić.
Razlog je jasan, nekretnine su postale najsigurniji sef. Pošto u Bosni i Hercegovini nema povoljnih uslova za ulaganje u zlato ili hartije od vrednosti, a kamate na štednju su zanemarljive, višak kapitala se "sipa u beton".
Kupci nisu samo stanovnici Sarajeva. Većina vlasnika nekretnina su bogati pojedinci iz cele Bosne i Hercegovine, ali i dijaspora, koja vidi siguran povraćaj investicije u nekretnine u glavnom gradu. To smanjuje stambeni fond za ostatak stanovništva, dok cena po kvadratnom metru vrtoglavo raste.
Matematika nije u korist mladih
Procena onih koji su upoznati sa tržištem nekretnina je da se 40 odsto nekretnina u Sarajevu kupuje gotovinom, dok se ostatak kupuje na kredit. Međutim, za prosečnu porodicu, matematika je neumoljiva.
Prosečna plata u Sarajevu je 1.700 KM (oko 870 evra), dok je prosečna cena po kvadratnom metru između 4.500 KM (oko 2.300 evra) i 5.000 KM (oko 2.560 evra). To znači da je za samo jedan kvadratni metar stana potrebno izdvojiti skoro tri prosečne plate.
Pravne stavke
Postojeća zakonska rešenja direktno koriste onima koji akumuliraju nekretnine. Za razliku od zemalja koje koriste progresivno oporezivanje (npr. poreska stopa zavisi od broja stambenih jedinica u vlasništvu), u Sarajevu je posedovanje više stanova finansijski gotovo neprimetno.
Porez na imovinu od 4 KM po kvadratnom metru (oko 2 evra) plaća se samo ako je nekretnina registrovana za delatnost izdavanja. Međutim, veliki broj stanova se izdaje nezakonito, bez ugovora. Za vlasnika koji ulaže stotine hiljada maraka, godišnji namet od 280 KM (oko 143 evra) za stan od 70 kvadratnih metara nije porez, već zanemarljiv trošak.
Zbog takvih okolnosti, mnogi kupci uzimaju kredite jer kirija, čak i kada je simbolična, može pokriti značajan deo ili čak celu ratu kredita. Uz stalni rast cena, kupci su svesni da će nekretnina za koju danas plaćaju 200.000 KM (oko 102.300 evra) u budućnosti vredeti mnogo više, što dodatno podstiče gomilanje kvadratnih metara.
Biznis Kurir/Klix.ba
