Antun gaji biljku koja donosi milione: Za njom je poludeo ceo svet - zovu ga čak iz Amerike i Dubaija
Dok poljoprivreda u mnogim delovima regiona već godinama beleži pad interesovanja i sve teže pronalazi radnu snagu, uzgoj lekovitog bilja sve se češće pominje kao jedna od retkih grana koja nudi stabilnu zaradu uz relativno skromna početna ulaganja.
Rast potražnje za prirodnim proizvodima, biljnim preparatima i organskom hranom na evropskom tržištu dodatno otvara prostor malim proizvođačima, naročito onima koji već poseduju zemljište, ali traže isplativiju alternativu klasičnim kulturama poput pšenice ili kukuruza.
Prema podacima iz poljoprivrednih analiza, lekovito bilje se poslednjih godina pokazuje isplativijim od većine drugih kultura, a pojedini zasadi mogu doneti prihod i do 6.500 evra po hektaru, u zavisnosti od vrste biljke i načina uzgoja. Stručnjaci ističu da se u ovaj vid proizvodnje mogu upustiti i početnici, jer su troškovi manji, a održavanje zemljišta jednostavnije.
U vreme kada se evropsko tržište sve snažnije okreće prirodnim preparatima, eteričnim uljima i ekološkoj kozmetici, Hrvatska se tiho, ali postojano pozicionira kao zemlja sa velikim potencijalom u uzgoju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Prema zvaničnim podacima, na domaćim poljima danas se nalazi više od 9.000 hektara takvih kultura – najviše kamilice i lavande, ali i smilja, nane i žalfije – a deo tih proizvoda već pronalazi put do zahtevnih tržišta van Evrope.
Gaji sopstvene kulture na 5 hektara
Jedan od onih koji su taj put otvorili je Antun Francetić iz Kloštra Ivanića, jedan od najiskusnijih ekoloških uzgajivača u zemlji, čiji se proizvodi danas naručuju iz Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Na moslavačkim poljima, u magli koja se nadvija nad ostacima ovogodišnje berbe, nastaju proizvodi koji sve češće završavaju na stranim adresama. Francetić je u svetu bilja odrastao – još kao dečak shvatio je vrednost samoniklih vrganja i lekovitih biljaka koje je brao i prodavao, stvarajući prve zarade.
Danas na gotovo pet hektara gaji sopstvene kulture, dok kroz mrežu kooperanata sarađuje na ukupno 52 hektara. U njegovim zasadima preovlađuju smilje, neven, čičak, majčina dušica, matičnjak, slatki pelin i rudbekija.
"Ključ je ljubav prema poslu i poštovanje prema ljudima kojima naš proizvod treba da pomogne“, rekao je Francetić u razgovoru za HRT početkom decembra prošle godine.
Ručni rad i starinske metode
U jesen se na imanju prerađuju smilje, neven i drugo cveće, a njegova dugogodišnja saradnica Ankica Cuglin ističe da se sve obavlja ručno. Smilje se pretvara u macerat i ulje za kreme, bez korišćenja struje, metodama kakve su se koristile nekada.
Osim gajenog bilja, Francetić i dalje sakuplja samonikle biljke širom Hrvatske. Smatra da domaća priroda nudi ogroman, nedovoljno iskorišćen potencijal.
„Ne potcenjujem spanać, ali on je po vrednosti ‘rđava tačka’, a kopriva iz prirode je boing. Može da se koristi za supe, čajeve i tinkture, tokom cele godine“, ističe.
Čari raznolikosti Hrvatske
Za kvalitetan proizvod presudni su pravilno uzgojene biljke, berba u pravo vreme, kontrolisano sušenje i precizna prerada. Francetić naglašava da Hrvatska u tome ima posebnu prednost – zahvaljujući različitim klimatskim zonama, berba može da se produži seljenjem iz jedne regije u drugu.
"Nama je tada pomoć Gorski kotar, gde biljke cvetaju 20 do 25 dana kasnije. To su čari raznolikosti Hrvatske“, objašnjava.
Cela proizvodnja je sertifikovana, a redovno je kontrolišu Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja. Francetićevi proizvodi se sve više izvoze, a porudžbine stižu iz Dubaija i SAD-a. Jedan kupac njegove kreme lično avionom nosi u Ameriku. Kako naglašava, proizvodnja je u potpunosti legalna i pod stalnim nadzorom.
„Ovo je ozbiljan posao, kontrola je stroga, ali to je jedini način.“
Kurir Biznis/Dnevno.hr
