Hrvat sam zaradi bolje od cele Nemačke: Dao sve što je imao na pčele i otkrio šta da prodaje, a da nije med - Rusi pomahnitalo sve kupili

Pčelinji otrov, narodni lek poznat još od najstarijih civilizacija, poslednjih godina postao je globalni trend. Zbog njegove lekovitosti i primene u anti-age kozmetici, farmaceutske i kozmetičke kompanije širom sveta sve više ga otkupljuju. Hrvatska je danas među vodećim svetskim proizvođačima, a za to je najvećim delom zaslužan mladi Zagrepčanin Tvrtko Matijević.

Matijević potiče iz mnogobrojne porodice sa sedmoro dece. Novca, kako kaže, nikada nije bilo dovoljno, ali je ambicije imao na pretek. Još kao osnovac bio je siguran da će se baviti poljoprivredom, ljudima je uvek potrebna hrana, pa je tu video budućnost.

Porodica je imala malo zemljište u Daruvaru, gde je kao dečak počeo da seje kukuruz i sadi povrće. Vikendom je radio na njivi, a tokom nedelje prodavao voće i povrće po Zagrebu. Kroz školovanje je stalno radio i svaku zarađenu kunu ulagao nazad u poljoprivredu. U srednjoj školi kupio je prve tri košnice, a bavio se i izradom projekata navodnjavanja, što mu je donelo prve značajnije prihode.

Uspon u pčelarstvu

Godine 2013. bio je među prvima u Hrvatskoj koji su zasadili aroniju i već naredne godine otplatio je ceo zasad. Te iste 2014. počeo je da prodaje pčelinji otrov ruskom tržištu. Kao student uložio je oko 120 hiljada kuna (današnji ekvivalent oko 100 hiljada evra) u dalju proizvodnju.

Kada je kupio postojeću opremu, shvatio je da nije dovoljno dobra, pa je započeo sopstvena istraživanja. Već 2016. razvio je tehnologiju za vađenje pčelinjeg otrova koju smatra najboljom na svetu. Otada njegov posao naglo raste. Danas, na primer, Nemačka godišnje proizvede oko tri kilograma pčelinjeg otrova, dok Hrvatska dostiže čak 50.

Širenje posla

Pre pet godina Matijević je pokrenuo kozmetički brend, liniju proizvoda na bazi pčelinjeg otrova koja se prodaje u brojnim evropskim zemljama. Ipak, uspeh nije došao lako. Tokom studija je posle predavanja odčepljivao odvode, a noću radio u štampariji za 18 kuna po satu, često spavajući samo četiri sata.

Vikendom je autobusom putovao u Daruvar jer nije imao automobil. Prvi auto, stari Golf 2, kupio je tek 2016. godine.

Prekretnice i lekcije

Iste godine, kada je tržište aronije propalo, ostao je sa 2.000 litara soka i dve tone meda. Umesto da odustane, napravio je džemove i čajeve, ponudio ih kompanijama kao poklon-pakete i zaradio 300.000 kuna.

Onima koji žele da uđu u poljoprivredu savetuje da ne prodaju sirovinu, već gotov proizvod. Tako je, kaže, mnogo isplativije.

- Jasno je da se manje zarađuje na pčelinjem otrovu nego na kozmetici od pčelinjeg otrova. Marketing je skup, ali se isplati - kaže on.

Danas tvrdi da živi veoma dobro i poručuje svima koji razmišljaju o poljoprivredi da se posla treba prihvatiti što pre i biti spreman na odricanje.

- Ja sam dete asfalta, ali danas živim bolje od 90 posto prijatelja, sve zahvaljujući poljoprivredi - zaključio je Matijević.

Biznis Kurir/Dnevno.hr